|
Kaže se da odelo čini čoveka, ali je ta tvrdnja, koliko
tačna, toliko i neprecizna. Jer, odelo je samo spoljni izraz
čovekovih trenutnih životnih okolnosti, njegovih sklonosti, ukusa,
aktuelne mode, socijalnog statusa. To je samo površina koja na
nešto ukazuje, ali ne govori sve, a po najmanje o suštini
čovekovog bića.Kaže se da je čovek i ono što jede, vidi, govori
i radi. čoveka određuje i okruženje u kome živi. Ako pogledamo
još dublje, čovek je i ono što oseća, i ono u šta veruje,
tačnije - ono što misli. A tu počinje dubinska ekologija,
ekologija svesti. Istini za volju, sve pobrojano utiče jedno na
drugo i ne može se posmatrati izolovano. Sve jeste deo jedinstvene
slike. Ipak, nivo misli, vere i uverenja je najdublji nivo na
kome su promena i razvoj jedino mogući.
Okruženje kao izazov
Pođimo redom. Recimo da živite u nekoj
urbanoj sredini sa njenim zahuktalim tempom života, u uslovima
permanentnog vizuelnog, zvučnog i aerozagađenja, sa bukom u vidu
pozadinskog šuma koji gotovo nikad ne prestaje, sa povremenim
ekstremnim iskakanjima u partituri koju čine automobilske sirene,
rad motora, lupnjava pneumatskih čekića, pucnjava, muzika sa
ozvučenja i sl... A tu je i ogroman broj brzih informacija,
štampanih, elektronskih, audio i video poruka, vesti, reklama koje
stižu sa svih strana i stvaraju informacijski šum koji čovek ne
stiže da obradi u jednom danu i na koji reaguje zatvaranjem
preopterećenih čula...
Odgovor vašeg organizma na ovakve okolnosti je stres, tačnije
odbrana. Prva linija odbrane je nervni sistem koji je neprekidno
napet, neopušten. Pošto je nervni sistem povezan sa svim ostalim
organima i organskim sistemima, njegova destabilizacija dovodi do
destabilizacije endokrinog, cirkulatornog, kardiovaskularnog (srce),
digestivnog i imunološkog sistema. Vrata bolestima su tako
otvorena. Važno je reći da nisu same okolnosti te koje dovode do
disharmonije i oboljenja, već je to i naš način reagovanja na
podražaje iz okruženja. A tu su uključeni i nasledni (genetika) i
socijalni faktori kao što su vaspitanje, obrazovanje, kulturni
obrasci, mentalitet i pre svega, nivo svesti... Psihosomatska
medicina danas procenjuje da 70 do 90% svih bolesti potiče od
stresa. Ili, kako naš narod kaže: »Iz glave sve počinje«.
Povrh toga, tu je i stalni egzistencijalni grču koji nameće
tržišna ekonomija i potrošačko društvo, gde »čovek vredi
onoliko koliko zarađuje, odnosno troši«. To je nivo vrednosti,
koji potiče od uverenja, odnosno preovlađujućeg načina
mišljenja koje čini kolektivnu svest. Dakle, opet »iz glave«. Ako
se poistovećujete sa poslom koji obavljate, profesijom kojoj
pripadate ili posedom koji imate, onda ste u problemu, jer šta ste
onda kada taj posao ili posed izgubite?
Lični eko-test
šta je to što jedete? šta unosite u sebe?
Postoji jednostavan test od pet pitanja za (pr)ocenu ekološke
svesti, a koji se tiče naših životnih navika:
1. Da li pušite?
2. Da li i koliko četo pijete alkohol i
gazirane bezalkoholne napitke? (navedite sve napitke kojih se
setite)
3. Da li i koliko često boravite u prirodi (dnevno,
nedeljno, mesečno)?
4. Koliko vremena dnevno provodite ispred
ekrana (TV-a / PC-ja)?
5. Da li vozite kola i koliko često?
(vrlo retko, 1-2 puta nedeljno, svakodnevno)
Budite nepristrasni i ključ za vrednovanje odredite sami.
Razmislite o odgovorima i prema njima procenite svoju ekološku
svest.
Mentalno zagađenje
A šta je to što govorite, šta dajete od
sebe, kako zračite? Još pre dve hiljade godina Isus je rekao da
»nije pogan ono što u čovekova usta ulazi, već ono što iz njih
izlazi«. To su čovekove misli i emocije pretočene u reči. To je
psihozagađenje, emotivno i mentalno zagađenje koje najdublje
utiče na naše živote. Narodna izreka kaže: »Bolje se jednom
zaplakati, nego stoput uzdahnuti.« A Ekhart Tol, u knjizi “Moć
sadašnjeg trenutka”, pojašnjava:
“Možda vi i jeste
iskorišćavani, možda posao koji obavljate i jeste zamoran, možda
neko blizak vama i jeste neiskren, nesnosan ili nesavestan, ali
(...) to da li su vaše misli i emocije vezane za ovu situaciju
opravdane ili ne, nema nikakvog značaja. (...) Vi ste odgovorni za
svoj unutrašnji prostor, niko drugi, baš kao što ste odgovorni i
za ovu planetu. Kako spolja, tako i iznutra, ako se ljudi oslobode
unutrašnjeg zagađenja, prestaće da stvaraju i spoljašnje
zagađenje.”
Zagađivači
TV programi, dnevna štampa, reklamne poruke,
filmovi i serije, muzička produkcija, utisci iz okruženja, loši
međuljudski odnosi... Spisak potencijalnih mentalnih zagađivača
je dug, ali je u vašem domenu samo jedan - vaš um, vaš
unutrašnji prostor za čiju ste čistotu vi odgovorni.
Zamislite uobičajenu situaciju: sedite i gledate TV dnevnik.
Neka informacija, ili izjava »omiljenog« političara u vama izazove
bes i vi počinjete da psujete i proklinjete. Sama informacija može
biti neistinita, iskrivljena, ali ona, takva kakva jeste,
predstavlja samo potencijalno zagađenje mentalnog prostora.
Međutim, vaša negativna emotivna reakcija na tu informaciju jeste
mentalno zagađenje koje se ne ograničava samo na vas, već se
širi i u okruženje. A to je početak i svakog drugog zagađenja,
jer sva beda i ekološki problemi sa kojima se suočavamo, proizvod
su našeg uma. Ekologija svesti se bavi psihološkim zagađenjem,
tačnije njegovim uklanjanjem.
Pitanja, pre svega
šire posmatrano, predmet ekologije svesti
su procesi svesti u čoveku, njegovoj psihi i njihove posledice po
čovekovo zdravlje i okruženje. U velikoj meri, ekologija svesti se
podudara sa psihologijom i psihoterapijom (“ekologija duše”), kao i
filozofijom (naročito etikom i estetikom) i duhovnošću najšire
shvaćenom. Ona se bavi emocijama, misaonim i spoznajnim procesima
koji se, kroz životne navike, stavove i čovekov karakter,
ispoljavaju u svakodnevici kao ukupan odnos prema stvarnosti.
Ekologija svesti počinje iskrenom zapitanošću: Ko sam ja? šta
želim? Kuda idem? Zašto je sve ovako kako jeste? čvrst osnov
ekologije svesti je moralno ponašanje i iskrenost. Metod je
samoposmatranje: negovanje pažnje i budnosti. Put je:
pročišćavanje misli, reči i dela. To je pre svega individualan
proces samoosvešćivanja, u kome vam drugi mogu biti dragocena
pomoć i putokazi. Cilj je: (samo)svestan, ostvaren, celovit i
srećan čovek, čovek koji je spoznao sebe i našao svoj
unutrašnji mir i ispunjenje. čovek koji je u miru sa samim sobom,
u miru je sa celim Univerzumom.
Ekološka svest
Ako je ekologija svesti disciplina, ekološka
svest je ukupan odnos prema Stvarnosti. Ona pokazuje nivo dostignute
svesnosti u odnosu prema sebi I okruženju, drugim ljudima i živim
bićima. Ekološka svest se kreće u rasponu od potpune
ne-svesnosti, preko ego svesti (svesti o lažnom “ja”, tj.
izolovanom sopstvu), do kosmičke, odnosno Božanske svesti.
Prosvetljenje je najviši stepen ekološke svesti, jer je na
tom nivou ukinut korenski uzrok svih ekoloških problema: podela na
“ja” i “sve drugo”. To je stanje bezuslovne Ljubavi, nepodeljene
svesti, svesti o jedinstvu i međuzavisnosti svega postojećeg.
Posledica toga je ukidanje patnje i bola koje čovek nanosi samom
sebi i drugima. To znači i čistu Planetu, bez devastacije prirode,
ratova i razaranja.
Ekološki problemi sa kojima se danas srećemo, posledica su
ego-svesti koja preovlađuje, i koja jedinstvenu Stvarnost vidi kao
rasparčanu prostorno i vremenski na “ja” i “sve drugo”, “moje” i
“tvoje”, “moje” i “ničije koje bi moglo biti moje”, na “juče” i
“sutra” itd.
Ili, kao što kaže Ekhart Tol u knjizi “Moć sadašnjeg
trenutka”:
“Stvar je u tome da se vi opirete onome što jeste. Vi
od sadašnjeg trenutka pravite neprijatelja. Stvarate nesreću,
konflikt između onog unutra i onog spolja. Vaša nesreća zagađuje
ne samo vaše unutrašnje biće i ljude oko vas, već i kolektivni
duh čovečanstva čiji ste vi nerazdvojni deo. Zagađenje planete
predstavlja samo spoljni odraz unutrašnje psihičke zagađenosti,
odraz miliona nesvesnih pojedinaca koji ne preuzimaju odgovornost za
svoj unutrašnji prostor.”
“Um nesvesno voli probleme jer vam oni daju neku vrstu
identiteta. (...) Kada stvarate problem, vi stvarate i bol. Sve što
treba da uradite jeste da donesete jednostavnu odluku: ...ja sebi
više neću prouzrokovati bol. Neću više stvarati probleme. Ako
više ne budete stvarali bol sebi samima, nećete ga stvarati ni
drugima. Takođe više nećete negativnošću stvaranja problema
zagađivati ni prelepu Zemlju, ni vaš unutrašnji prostor, a ni
kolektivni duh čovečenstva.”
*
P.šumski
|
