|
|
|
|
Vegeterijanska
ishrana
Makrobiotička ishrana
Ćelijska ishrana
Bioishrana
Dijetalna ishrana
Mešovita ishrana
Načine ishrane ljudi određuju pre svega
prehrambeni izvori sopstvene zemlje, ponuda namirnica uopšte, finansijske mogućnosti, apetit, životno doba, pol i vrsta posla.
Neki alternativni načini ishrane su skoro uvek zasnovani na “iskustvu”-
tradiciji, umesto na naučnim saznanjima. Obično su povezani sa raznim shvatanjima, čak i poslovnim interesima.
Živimo u doba visoke tehnologije, nuklearne energije, razvijene hemije, ali i
strahujemo od hemikalija – oksidanasa, raznih aditiva, pesticida, hormonskih
rezidua. Strah navodi ljude da “izmišljaju” načine ishrane, tražeci mogućnost da hranom i vodom zaštite svoje zdravlje i odbrane se od
štetnih materija.
Oblici
alternativnih načina ishrane su vegeterijanstvo, makrobiotika, ćelijska ishrana
(ishrana astronauta), bioishrana, dijetalna ishrana i mešovita ishrana zasnovana
na naučnim principima pravilne ishrane.
back
to top
Vegeterijanska
ishrana.
Pristupanje
ovakvom načinu ishrane dovodi do nedovoljnog unosa proteina, kalcijuma, gvožđa,
joda, vitamina B12 i sl. Nedostatak Fe pospešuje resorpciju teških metala, olova
i cinka, a kod žena uzrokuje poremećaje menociklusa. Postoji šest podgrupa vegeterijanskog načina ishrane:
Ovolaktovegeterijanci – od životinjskih namirnica jedu samo jaja, mleko i mlečne proizvode
Semivegeterijanci – jedu mlečne proizvode, jaja, živinu i ribu
Laktovegeterijanci – mleko i mlečne proizvode
Pescovegeterijanci – jedu mlečne proizvode, jaja i ribu
Ovovegeterijanci – jedu samo jaja
Vegani
– ne jedu ništa od životinjskih namirnica
Različiti
su motivi koji navode ljude da jedu samo biljnu hranu (jedni su razlozi moralne, psihološke ili filosofske prirode, ali i zablude; kao drugi razlozi navode se
protivljenja mučenja i ubijanja životinja i mišljenja da se uzimanjem animalnih
proizvoda dobijaju životinjski instikti), ali je sigurno da se taj način ishrane
ne slaže sa principima pravilne ishrane.
Ovovegeterijanci i vegani moraju da obrate pažnju na unos
vitamina D, kalcijuma, riboflavina i gvožđa, a vegani na unos dovoljno
kalorija, kvalitetnih belančevina, vitamina B12 i karnitina (ekstraktivna
supstanca mesa važna za podražavajuće delovanje probavnih organa).
Povremena , kratkotrajna preorjentacija na vegeterijansku ishranu može veoma
dobro da deluje na zdravlje i vitalnost ukoliko je propisana od strane
nutricioniste i uz povremenu lekarsku kontrolu.
VEGETERIJANSKA PIRAMIDA
back
to top
Makrobiotička
ishrana
Posebno je planirana prema procentima o učešću pojedinih grupa namirnica u
dnevnom obroku. U ovakvom načinu ishrane u najvećem procentu su zastupljena žita
i proizvodi od žita, dok uopšte nisu prisutni meso, mleko, jaja i riba. Proteini
koji se unose putem žita, povrća i leguminoza nisu kompletni (nemaju sve
esencijalne aminokiseline), pa je stoga jasno da ovakva ishrana nije nutritivno
izbalansirana. Izbalansiranost se moze postići samo izvrsnim poznavanjem svake
pojedine namirnice, odnosno njenog kompletnog sastava, a zatim pravilnim
kombinovanjem namirnica kako bi se sastavio obrok koji ce obezbediti organizamu
sve potrebne nutrijense.
Učešće određenih grupa namirnica u dnevnom obroku kod makrobiotičke ishrane:
1.
Integralna žita
–
najmanje 50 % dnevnog unosa. Uzimaju se jela od integralnih žita-neglazirani pirinač, pšenica, hleb od celog zrna, testenine od integralnog
brašna, ječam,
proso, zob, zobene pahuljice, kukuruz, celo kukuruzno brašno, raž i raženo brašno, brašno od heljde. Proizvodi od brašna su
teže probavljivi.
2.
Supe svakodnevno
(5-10 %) se pripremaju. Čorbe se prave od raznog povrća uz dodatak morskih algi.
3.
Povrće
–
svakodnevno 25-30 % dnevnog obroka treba da su jela od povrća i to: ¾ kuvano
povrce (dinstana sa malom količinom susamovog ili kukuruznog ulja, kuvano na
pari ili pečeno), a ¼ u obliku svežih ili ukuseljenih salata.
4.
Mahunarke i alge – čine oko 10 % dnevne ishrane. Mahunarke
sadrže dosta proteina, ali malo minerala
pa im pri kuvanju treba dodavati alge, radi lakše probave.
5.
Dodatne namirnice
– 5-10 % čine druge namirnice kao bela riba, deserti od voća koje uspeva na području gde osoba živi, pržene semenke kao zakuska ili dodatak jelu.
6.
Napici
– svakodnevno se pije čaj od sušenih grančica bilja blage arome (domaći čajevi),
od prženog integralnog pirinča, ječma, kafu od maslačka i žita (ječam).
back
to top
Hrana iz tube, kao dopunski izvor
hrane raznim načinima klasične ishrane, zasniva se na tri glavna činioca:
1.
Kombinacijom ćelijske i klasične ishrane potpunije se ostvaruju zahtevi izbalansirane dnevne
ishrane. Time se, po formuli izbalansirane ishrane, unose hranljive i zaštitne
supstance (oko 63 elementa) u organe za varenje.
2.
Programirana
kombinovana ćelijska i klasična ishrana treba da obezbede optimalno
funkcionisanje organa za varenje i stepen iskoristljivosti unete hrane. Dokazano
je da dugogodišnja klasična ishrana izlaže organizam sokovima i trovanju. Tanko
crevo (dugačko 5-7 m) sa unutrašnje strane je obloženo crevnim resicama. Usled dugogodišnje nepravilne ishrane te resice se
zapuše masnoćama, nečistoćama i
toksinima što znatno smanjuje apsorpcionu moć hrane. Nauka je na putu da ćelijskom hranom, dobijenom pomoću visoke tehnologije prerade prvenstveno raznih
lekovitih biljaka i proširenjem učešća namirnica u svakodnevnoj ishrani, čisti
creva od taloga i nečistoća, regeneriše resice i dovodi ih u funkciju.
3.
Ostvarivanjem
prva dva činioca stvaraju se uslovi da unesene hranljive i zaštitne supstance
stignu do svake ćelije u organizmu. Na taj način se stvara otpornost na sve poremećaje i štetne uticaje u organizmu.
back
to top
Bioishrana
Treba da znači optimalan način ishrane. Izrazi “bio”, “biološki’,
“prirodni”, “zdravi” nisu adekvatni za hranu i predstavljaju zloupotrebu. Došlo je do masovnog, sasvim nekontrolisanog razmetanja njima. Takve propagande
se treba čuvati, jer oni koji nemaju dovoljno znanja o ishrani iz biologije, a
prihvate bioishranu mogu imati itekakvih zdravstvenih i psihofizičkih posledica.
Zato se ovaj način može primenjivati samo kao dopunski način ishrane uz savete nutricioniste.
back
to top
Mešovita ishrana
je najraširenija. Obezbeđuje raznovrsnost, omogućava
jednostavnu i ekonomičnu pripremu hrane i na najbolji način, pravilno
snabdevanje svim prehrambenim proizvodima i biohemijskim supstancama.
back to top
