Čitanje Akaških zapisa

Akaški zapisi (akaša na Sanskritu znači nebo, prostor ili etar) se kao pojam najranije javlja u Hinduizmu koji je prihvatila teozofska misao i opisuju pregled mističnih znanja koji je “zabeležen” na ne-materijalnom stanju Kreacije. Smatra se da ovi zapisi sadrže čitavo znanje o iskustvu čovečanstva i istoriju univerzuma. Metaforički se opisuju kao biblioteka, univerzalni kompjuter ili Um Boga. Spominju se pod različitim imenima (kosmički um, univerzalni um, kolektivno nesvesno/kolektivno podsvesno).

Primer čoveka za koga se svi slažu da je uspešno čitao akaške zapise je pokojni američki mistik, Edgar Cayce, takozvani “spavajući prorok”. On je tvrdio da za svaku osobu postoji karmička evidencija koja sadrži zapise koji se odnose na postupke bića tokom svih prethodnih inkarnacija. Ta ideja je uporediva sa biblijskom Knjigom života koja je konsultovana po pitanju toga da li će odredjena osoba nakon smrti biti primljena u raj.
U stvarnosti, Akaša je metafizički sloj sveprisutne svesti Kreatora.
Kao što je genetski kod prisutan u čitavom ljudskom telu i može biti odčitan iz bilo koje ljudske ćelije, čak i mnogo vekova nakon fizičke smrti jedinke, tako i akaša prožima čitavu bezvremenu Kreaciju. Sadrži informacije o prošlosti i mogućim izgledima za budućnost.
Način na koji mi percipiramo svoj život utiče na naše ponašanje i doslovno kontroliše naše ćelije, a samim tim i naše gene. Rezultat je vidljiv u svim oblastima. Bolesti, stres, strahovi, emotivne traume, svađe, neplodnost.
Koliko bi se stvari promenile kada bismo znali stvarne uzroke. Možda bismo imali drugačiji pristup i odnos prema mnogim oblastima svog života. Prihvatili bismo lekcije prošlosti I blagosiljali ono što danas doživljavamo kao problem.
Recimo nešto o Akaši i drugačije: jezikom savremene nauke

Odlomci iz knjige “Od koga smo postali” Dr. Ernest Muldašev

Materija koja je potekla iz Apsoluta, podelila se na dva sveta – suptilni svet i fizički svet. Fizički svet se postepeno menjao u pravcu formiranja galaksija, zvezda, planeta i međuplanetarnog gasa. Suptilni svet, tj. svet ultravisokih frekvencija se takođe izmenio, ali drugačijim putem. U suptilnom svetu počela su da se pojavljuju zakrivljena polja koja su se postepeno usložnjavala. To jest, suptilni svet je evoluirao zahvaljujući razvoju zakrivljenih torzionih polja ultravisokih frekvencija. Upravo ta torziona polja, po našem mišljenju, predstavljaju izvor naših osnovnih osećanja – dobra, ljubavi i zla, čiji intuitivni šapat neprekidno slušamo.
Torzioni efekat, tj. zakrivljenje polja ultravisokih frekvencija, imao je veliki evolutivni smisao – unutar zakrivljenih polja čuvala se informacija. Ta informacija je takođe imala povratno dejstvo na torziona polja. Uzgred rečeno, prenošenje putem polja i čuvanje informacija nisu ništa natprirodno; trebalo bi se samo setiti televizije i radija.
Jedne sile, koje su se razmahnule u suptilnom svetu, dovodile su do zakrivljenja polja ultravisokih frekvencija, druge sile su ih ispravljale. One sile koje su zakrivljavale polja bile su korisne (pozitivne), tj. obavljale su dobar posao pošto su dopuštale da se očuva informacija. One sile koje su ispravljale torziona polja bile su štetne (negativne), tj. činile su loše stvari, jer su brisale informaciju.
Psihička energija (mišljenje, osećanja, intuicija i drugo) nalaze se, kako je ustanovila fizika, u dijapazonu ultravisokih frekvencija i u direktnom su odnosu prema suptilnom svetu. Drugim rečima, u procesu mišljenja mi koristimo energiju suptilnog sveta, a naš mozak dovodi do zakrivljenja torzionih polja duše.....
....Proces zakrivljenja u suptilnom svetu koji čuva informaciju, mi psihički asociramo sa dobrim, a proces ispravljanja polja, koji briše informaciju, sa zlom. Mi osećamo dobro i zlo zato što mi predstavljamo proizvod ne samo fizičkog, nego i suptilnog sveta. Osećanje dobra – to je osećanje očuvanja informacija u torzionim poljima naše duše, a osećanje zla – to je osećanje uništenja informacija u duši.
U početnom periodu evolucije suptilnog sveta, po mom mišljenju, postojali su jedino primarno dobro i primarno zlo. Borba među njima u tom početnom periodu bila je na „život i smrt“; ako bi pobedilo dobro, ono bi pobedilo potpuno, ako bi pobedilo zlo, ono bi uništilo dobro. U toj beskompromisnoj borbi uvek je pobeđivalo dobro, pošto je ono delovalo udruženo sa znanjem. Zlo je počelo da nestaje.
Ali, sa iščezavanjem zla, počeo je da se zaustavlja i napredak u evolucionom razvitku suptilnog sveta, pošto su znanja predstavljala, pre svega, informaciju o iskustvu borbe dobra i zla.
Zlo je takođe imalo evolucioni proces da bi se suprotstavilo dobru koje je gradilo znanja i koristilo se znanjima da bi se borilo sa zlom....
Sukobljavali su se ne samo dobro i zlo, već i pozitivna i negativna znanja….

Talasni kosmički oblik života? Teško je zamisliti da on postoji. Šta je život? Život je pre svega sposobnost materijalnog supstrata da očuva i prenese (nasledi) informaciju, a takođe i da sam sebe usavršava, tj. da stupa putem napretka. Ako u osnovi zemaljskog života leži očuvanje i nasleživanje informacija pomoću genetskog aparata, u osnovi talasnog kosmičkog života leži očuvanje i prenos informacija u torzionim poljima suptilnog sveta, a napredak talasnih oblika života se ostvaruje zahvaljujući jedinstvu i borbi dobra (pozitivne psihičke energije) i zla (negativne psihičke energije)....
Ja mislim da ne postoje dva Boga – Bog dobra i Bog zla – već postoji samo jedan – jedini Bog. Iz logičkih razmišljanja koja su izložena u prethodnom tekstu, sledi da je borba između dobra i zla osnov evolucionog napretka na Onom svetu, da svaki duh uključuje u sebi kako „dobre“ tako i „zle“ elemente, da bi oni bili stalni stimulans za samousavršavanje. Tako, po mom mišljenju, Bog kao centralni supermoćni duh uključuje u sebe i pozitivne (dobro) i negativne (zlo) elemente psihičke energije. Bog ne može biti samo dobar, jer su za upravljanje životm potrebni kako dobročinstvo, tako i kazna, a borba protiv zla i ljubav predstavljaju osnovu napretka u večnom kosmičkom obliku života.

U praksi se “čitanje” akaških zapisa odvija tako što zainteresovana osoba postavi pitanje.
Pitanje se može odnositi na bilo koju oblast: problemi/rešenja, bolesti/zdravlje, samoća/partnerstvo, uzroci/posledice, aktuelni život/prošli životi.
Odgovor “medijuma” može, ali i ne mora biti trenutno razumljiv i/ili prihvatljiv za jedinku, te je potrebno da se zapiše.
Odgovor se najčešće odnosi na metafizički uzrok problema i doprinosi njegovom razrešenju u meri u kojoj osoba prihvati svoju karmičku odgovornost. Znanje stečeno na takav način se vremenom razvija i utiče na celokupan život osobe.
Medijum je isključivo kanal za informaciju. On je ne tumači i ne diskutuje naknadno o dobijenoj informaciji.

Moguće je pitanje postaviti i telefonom i mailom…

autor teksta Vesna Samardzić kontakt na strani oglasa