Hata Joga - Maja

kontakt:

INDIVIDUALNI ČASOVI HATHA YOGE

Instruktorka sa iskustvom i sertifikatom.

Beograd 064/1768 242 Maja

oblast bavljenja:

Časovi za male grupe (do 3 polaznika) u vašem prostoru!

 

‘Ovu tajnu mi je rekao sam život: ‘Vidi’, reče on,

 

 

‘ja sam taj koji uvek mora da prevaziđe samoga sebe.’ - Fridrih Niče

 

 

INDIVIDUALNI ČASOVI HATHA YOGE

i časovi za male grupe (do 3 polaznika) u vašem prostoru!

Instruktorka sa iskustvom i sertifikatom.

Beograd 064/1768 242 Maja

 

Evo šta joga znači za mene:

 

 

Božanstveni ples Šive i Šakti

 

Energija početka, energija stvaranja. Jedinstvo svega, sve u jednom sadržano, Jednost.

Jednost, kao takva, kao ono sto jeste, izjavljuje svojim postojanjem: tišina, praznina,

punoća, ne-pokretnost, gustina, svetlost, ljubav, lakoća, ispunjenost – Ja sam. U svakom

sam srcu, u svakom trenutku prebivam u Tebi; činim sva tvoja tela, ispraćam svaki tvoj udah

i izdah, boravim iza svake tvoje misli, ispoljavam se u svim tvojim osećanjima. Da li me vidiš,

možeš li me spoznati sa svoja dva blistava oka? Osećaš li kako isunjavam svaku tvoju ćeliju

i kako se prostirem na čitav onaj prostor okolo? Da li znaš da si Ti u stvari Ja i da sam Ja

Ti? Mi smo zajedno, dok stvarnost percipiraš na nivou dvojstva, odvojenosti… I mi smo

Jedno, kada napustiš i taj koncept uma, nastavljajući da postojiš van svih ograničenja, koja

si, jednom, za sebe izabrala.

Sada se već možeš zapitati: “Zar sam Ja sama izabrala da se odvojim od Tebe, koji si sve,

da Jedinstvo zamenim za dualnost, za, rekla bih, beskrajno ograničeno spoznavanje sveta?

Zašto bih tako nešto učinila?” I evo mog odgovora: “Ti divna, Božanstvena manifestacijo,

kako bi spoznala svoju lepotu i ono sto jesi, da nemaš kao svoj odraz i sve ono što nisi?

Kako bi raj mogla spoznati kao takav, ako nemaš iskustvo njegove suprotnosti, pakla? Kroz

Tebe Ja spoznajem Sebe; tvoj jedini zadatak je da se toga setiš ako želiš da ponovo doživiš

iskustvo jednosti. Seti se, kako si sama pristala na Božju igru, kako si bila ushićena i puna

radosti pred neizvesnošću koji ćemo ples izabrati. Znala si, a to znaš i sada, da nikada nismo

odvojeni, i da to nikada nismo ni bili. Ti samo veselo plešeš, a Ja sa radošću posmatram

svaki tvoj korak. Idi sada, i ispričaj svetu svoje spoznavanje moje kreacije – Tebe....

U blistavoj nepokretnosti, izvan svih prostorno-vremenskih ograda, nastade šum, pa pokret,

i stvaranje otpoče svoj ciklus. Dolazi do razdvajanja, Jednost se sada deli na mnoštvo, koje

dobija svoj oblik i manifestaciju....

 

Prema tantričkim spisima, Univerzalna svest nazvana Šiva dobija mogućnost sagledavanja

kroz sada stvorenu suprotnost, Šakti. Šiva, nazvan i nepokretni posmatrač, da bi oživotvorio

materiju, dobija u toj kosmičkoj podeli, ravnopravnu družbenicu Šakti, koja predstavlja

energiju Tvorca, stvaralački princip Svetla. Bez Šakti, Šiva bi ostao nepokretan, i nijedan čin

ili korak Božanske igre ne bi bio odigran. Na taj način, stvorena je evolucija, i njeno klupko

se polako odvija stvaranjem čoveka i njegovog uma....

 

U ljudskom umu sadržano je sve, od iskustva stvaranja sveta, preko svih znanja

oživotvorenih kroz bezbrojne inkarnacije, do čiste, svetle, esencije postojanja i spoznaje da

je um ključ samoostvarenja. Bez uma koji je sve, ne bismo uspeli isti da transcendiramo, i

vratimo se bivanju, Sopstvu, Istini, koji su van granica i prostora uma. ...

 

Čitava ta igra oko podele i razdvajanja, može izgledati besmisleno, jer svet doživljavamo spoznajno, preko čula, među kojima veliku prednost dajemo čulu vida. Svet doživljavamo gledajući ga, upijajući slike, podvodeći ih u neku od kategorija, sortirajući ih i etiketirajući, dok biramo u koju ćemo, od bezbrojnih fioka da ih smestimo.

Mislimo da sve znamo, da sve vidimo, samo upravljajući svoj pogled ka nečemu. Ipak, na taj način iluzija na koju smo pristali, ispoljava se kroz Šakti, koja postepeno, kako silazi dole, od početka stvaranja, dobija svoje određenje kroz nepregledan niz spoljnih dešavanja, kroz ispoljavanje emocija, kroz govor, odnosno, prestanak tišine, kroz pokrete tela, i najviše od svega, kroz produkt aktivnog uma - misli. Šakti ili Prakriti (po učenju Samkhja filozofije), toliko je kreativna u svom ispoljavanju, da otvorenog i nepristrasnog posmatrača često ostavlja bez daha.

Pogledajte more, čujte šum talasa, dozvolite da vas zvuk vetra umiri i uspava, zagrlite drvo i dobro se zagledajte u bilo koji cvet. Ne čini li se da je to najlepše nešto što ste ikada videli? A tek mirisi i boje! Setite se kako vam pojava duge na nebu tako lako izmami osmeh na lice, kako dodirivanje tek rođenog deteta koje privijate na grudi preplavljuje ljubavlju dušu i telo, kako ste u stanju satima da sedite na ivici neke šume, okruženi zelenom lepotom, i dok vam cvrkut ptica pravi društvo vi posmatrate zalazak sunca, diveći se svaki put iznova darovima prirode kojima nas Stvoritelj obasipa.

I ne znajući, toliko često osudjujemo Šakti, i njene načine objavljivanja, u isto vreme uživajući u nekim drugim oblicima koje uzima.

Mnogi yoga praktikanti i poznavaoci, nipodaštavaju princip Maja Šakti, nazivajući ga iluzijom i odbacujuci ga, dok u isto vreme obgrljuju i klanjaju se Šivi ili Puruši.

Svedočeći sličnim reakcijama i kod velike većine svetovnih ljudi, shvatam da veliki broj njih nikada ni ne dođe do pitanja: “Zar bi Bog/Stvoritelj koji je stvorio sve, i od koga sve potiče, mogao da napravi nešto što samo po sebi nije božansko?” Obično je, u odgovoru koji sledi, sadržano: “Tako nešto mogao je samo Đavo da stvori”. I tu, na žalost, prestaje svako razmišljanje i svaki napredak u širenju svesti. Jer, na svom putu ispoljavanja Šakti preuzima različite oblike. ...

Ograničenom ljudskom umu je tako teško da vidi ispoljavanje Božje ljubavi i istine, kroz ubistva, ratove, silovanja, degradaciju svake vrste, kroz smrt i stradanja, kroz plač malog deteta koje roditelji zlostavljaju, kroz poniženja i uvrede, kroz bedu i siromaštvo, bolesti, osakaćenost, ružnoću, kroz bol, patnju, jad, kojima smo svi mi svedoci svakoga dana. Sa druge strane, vidimo Šakti u obliku osobe u koju smo zaljubljeni, vidimo je u osmehu ljudi koje srećemo, u toplom zagrljaju i nežnom dodiru, u sunčanom danu koje u nama budi sećanje na raj, u hrani koju konzumiramo svim čulima, u igri, u stvarima koje volimo i lepim telima koja viđamo, u seksualnom sjedinjenju i orgazmu. Tako je lako videti je u stvarima koje, u našem umu, potpadaju pod kategoriju - ‘volim’....

Prva i najvažnija posledica odvajanja ili ne-jednosti je u najznačajnijoj podeli koja se mogla stvoriti u umu, a koja može biti objašnjena uz pomoć samo dve reči: volim i ne volim, da i ne, lepo i ružno, ispravno i pogrešno, belo i crno, svetlo i tamno. Ova podela u umu stvara tenzije ili kleše, u yoga spisima poznate kao raga i dveša. I tako, obogaćeni ovim konceptom, rađamo se i umiremo misleći kako spoznajemo svet i sve njegove tvorevine, ubeđeni u to da se svesno razvijamo, jer budnost (ne-spavanje) izjednačavamo sa oblikom svesti kojem intuitivno težimo – samospoznaji, ili potpunom, svesnom samoobjavljivanju...

Malobrojni, koji krenu stazom duha, postavljajući sebi gore navedeno pitanje, koriste zakonitosti svog uma, analizu, razmisljanje, logiku, kako bi neprestani rad uma ujedinili sa gorućom željom za istinom, u nastojanju da pojavni svet iskuse i dožive, kako bi od emotivnih reakcija koje na taj način nastaju, učili o sebi, određivali sebe u odnosu na druge, i spoznavali viši smisao koji leži iza svakog iskustva. Ovo upravo predstavlja osnovu tantričkog učenja, čiji je yoga deo.

Verovanje da se odbacivanjem Božanskog do istog može doći, zvuči isto kao da odbacivanjem i neprihvatanjem sebe, mi želimo sebe da zagrlimo i volimo. Ipak, na stazi duha postoji toliko skretanja, pa je neminovno da kroz odbacivanje i odbijanje sebe i drugih, na kraju ipak dođemo do ljubavi, koja je izvor sveukupnog postojanja, kao i dva principa u evoluciji svesti, Šive i Šakti.

Ako se sve pojavno shvati kao Božanska igra stvaranja, i prihvati iluzija kao takva, a Šakti kao ogledalo Boga, možemo se naći na korak do samospoznaje.

Da bismo se približili konačnoj realnosti, potrebno je preći mnogo prepreka na stazi života.

Egom ograničenom umu, koji se ostvaruje putem čula, predstoji veliki rad u otklanjanju jednog po jednog sloja obmana, nečistoća i viškova, koje je vremenom sakupio. Na finom planu svi smo mi čista svetlost i ljubav, ali na materijalnom nivou određujemo sebe i druge prema parametrima tela, doživljavajući sebe kao um koji misli. Osećamo kao da smo najprisutniji u glavi, i da odatle sve počinje; misli nam pomažu da spoznamo, da opipamo, da iskusimo i definišemo. Ali ako možemo da pogled, koji je stalno usmeren spolja, okrenemo ka unutra, dobijamo mogućnost da svoju svest proširimo kroz unutrašnje iskustvo. Okrećući pogled na unutra i neprestano ga vraćajući na svet koji postoji unutar nas, mi se polako oslobađamo naslaga i slojeva, stvorenih od uma, a koje nesvesno živimo kao ličnu istinu, dozvoljavajući sebi da se vežemo za njih, iznova i iznova…

Treba shvatiti da nijedna stvar, nijedan oblik, nijedan živi entitet kao što su biljke, životinje, ljudi, nije stvoren tek tako, igrom slučaja, bez Božanske promisli. Sve stvari u ovom svetu, uključujući sve planete i sisteme koji postoje u Univerzumu, su međusobno povezani i napravljeni od iste materije, energije ljubavi.

Svrha postojanja Svemira i svih njegovih zakonitosti, divno je opisana u knjizi ‘Igra Božja’: “Bog je stvorio Svemir prvenstveno zato da bi mogao da iskusi ograničenje. Međutim, Bog nikada nije imao nameru da zauvek ostane u takvom stanju ograničenosti (to stanje je samo deo zabave)! Zato je drugi cilj stvaranja Svemira bio da omogući vraćanje u Božju svesnost.”

Ostvariti svesnost Šive ili neuslovljene svesti, jedini je razlog postojanja Šakti. Samo na taj način, uz pomoć iluzije i njenog prepoznavanja možemo pronaći Šivu u nama kao nemog, nepristrasnog svedoka, i shvatiti da je on oduvek i bio tu.

 

 

Širenje svesti kroz prizmu Kundalini Tantre

 

Buđenje i širenje svesti, spoznavanje istine i otkrivanje svrhe svekolikog života, je dug i težak proces. U stvari, prosvetljenje ili samospoznaja se u životu čoveka desi u deliću sekunde, ali da bi se stiglo do tog trenutka treba prethodno pročistiti svoj duševno-mentalno-telesni sklop, koji u sebi nosi sve potisnite impresije, samskare, sva iskustva ikad doživljena, sve karmičke veze i sećanja, i sve programe i zapise kojima smo kroz stotine inkarnacija oblikovali svoj um.

U tradiciji yoge, širenje svesti je povezano sa buđenjem kundalini energije. Nakon prividnog odvajanja i stupanja na stazu nesvesnog, ograničenog uma, kundalini Šakti dolazi do prve čakre u ljudskom telu, Muladare. Na tom malom prostoru, ova snažna energija svija svoje gnezdo i leži uspavana, sve dok joj čovek svojom svesnom pažnjom ne omogući prolaz ka višim centrima. Ipak, iako se prva čakra uzima kao centar kundalini, njeno pravo prebivalište nalazi se u korenskom centru našeg tela – sahasrara čakri, koje je ujedno i sedište Šive. Muladara je samo polazni centar za manipulaciju i uzdizanje ove energije.

Pošto je u ljudskom telu ovaj splet od šest čakri (sahasrara nije čakra), koji se proteže duž centralnog spiritualnog kanala – sušumne, predstavljen u vidu obrnutog drveta, proizlazi da koren svesti ili energije, odnosno, samo sedište Šive i Šakti može biti samo u prostoru žlezde hipofize kojoj odgovara sahasrara.

Uzdizanje kundalini energije podrazumeva da čovek polazi od nesvesnih delova svoga uma koji se protežu kroz prve dve čakre, muladaru i svadisthanu. Zapravo, pokretanje kundalini Šakti se neće desiti ili će biti opasno, ako kanal sušumne nije otvoren i prohodan. U tom slučaju, energija bi mogla skrenuti jednim od dva glavna kanala, idom ili pingalom, čije bi posledice bile opasne po praktikanta. Zato se suština kundalini yoge zasniva na buđenju sušumne, nakon čega dolazi i do spontanog buđenja kundalini, usled interakcije između viših i nižih dimenzija svesti.

Sušumna kanal se budi tek nakon harmonizovanja levog i desnog energetskog kanala, Ide i Pingale. Da bi se to postiglo, najkorisniji metod je redovno i dugo praktikovanje pranajame. Jedna od najboljih tehnika kontrolisanja suptilnog toka energije kroz ove kanale je Nadi Šodhan pranajama. Informacije o čakrama su, bilo za sledbenika yoge, ili bilo kog drugog čoveka, veoma korisne.

Muladara čakra predstavlja vezanost za materiju, njoj odgovara element zemlje, što podrazumeva osećaj sigurnosti (ili nesigurnosti) koji se stiče preko spoljnih, materijalnih stvari, kao i bazičan seksualni instinkt. Svadisthana je sedište svih naših karmi, impresija i utisaka, samskara, svih iskustava, koje smo tokom mnogo života proživeli; tu se skladište negativna osećanja kao što su: ljutnja, mržnja, bes, strah, vezanosti, žudnja, sklonost ka hedonizmu. Ova čakra je nosilac nesvesnog i podsvesnog u nama. Za prve dve čakre karakteristična je guna Tamas. Ova guna predstavlja strahove, neaktivnost, tromost, letargičnost, inertnost, depresivnost. Treća čakra, Manipura odgovara hrabrosti, samopotvrđivanju, dobrom raspoloženju, ali i gordosti i egoističnosti. Anahata, kao sedište Điva atme ili individualne duše, nosi u sebi saosećanje, ljubav, nevezanost za ljude i materiju, odsustvo strahova, empatiju, duhovnost i vezanost za ideale i ideje.Trećom i četvrtom čakrom dominira guna Radžas, koja podrazumeva preteranu aktivnost, nesmirenost, razbijenost uma, frenetičnost, stalnu pobuđenost na akciju. U petoj čakri Višuddhi, dolazi do prihvatanja svega što nam život donosi, odvezivanje od rage i dveše, odnosno, odsustvo žudnje za lepim stvarima u životu i odbojnosti prema neprijatnim, dopuštanje da sve samo bude. Agja ili ađna čakra, koja odgovara epifizi, donosi stanje nevezanosti za stvari, situacije, ljude, emocije, programe uma, stanje posmatranja, svedočenja, potpune odvojenosti od životnih dešavanja. Peta i šesta čakra pripadaju najfinijoj guni, Satvi. Ona predstavlja jedinstvo, harmoniju, ravnotežu, sjedinjenost. Zatim, imamo bindu, tačku na vrhu potiljka, iz koje je sve nastalo i u koju se sve vraća. Na ovom mestu, Jedinstvo ili kosmička svest se prvi put deli na mnoštvo. To je prolaz za povratak u tišinu, prazninu (stanje Šunje). I kao poslednja stanica našeg energetskog tela ostaje sahasrara. To je stanje potpune tišine, nepokretnosti, mira, spokoja, punoće, gde posmatrač, posmatrano i posmatranje jesu Jedno. Ovde, sve samo Jeste.

Ova saznanja sama po sebi ne znače ništa, kao što ni bilo kakvo znanje ili tekst napisan u svrhu buđenja ljudske svesti ne služe ničemu, ukoliko se shvate i prihvate samo kao intelektualno štivo. Svaka istina, koju prepoznamo kao takvu, mora da bude usvojena, ne na nivou egoističnog uma, već na nivou svake ćelije našeg organizma, što će za posledicu imati osećaj, a ne znanje o tome da je nešto istinito.

Kada bi ljudi shvatili da se prepoznavanje istine dešava u srcu, a ne u umu, njihov samorazvoj iz nesvesnog u svesno tekao bi mnogo brže i jednostavnije.

Postoje razne tehnike koje yoga nudi, manje ili više posvećenom praktikantu, na njegovom putu samospoznavanja. Jer, samospoznavanje jeste proces koji se dešava svakog trenutka, i nije ograničen, kako to mnogi misle, samo na periode tokom kojih se praktikuju određene sadhane (duhovne prakse). Ipak, sve duhovne prakse imaju za cilj da pomognu osobi na njenom putu ka svetlosti, da učvrsti svoju volju, htenje i stremljenje ka istoj.

Jedna od najdelotvornijih tehnika koju može svako da praktikuje, a koja ima moć da najbrže izazove promene u nama, jeste ponavljanje određene mantre. Ovo je čudesan instrument, bez obzira da li koristimo unutrašnje ili spoljašnje mantranje, odnosno ponavljanje mantre u sebi (u tišini), ili naglas, jer vibracija koju na ovaj način aktiviramo dotiče najdublje nivoe u nama i na taj način nas povezuje sa Izvorom. Sama reč -mantra- kada se prevede sa sanskrita, znači oslobađanje od (preteranog) mentalnog rada (razmišljanja).

Od iskusnog učitelja ili gurua, svaka individua može da dobije svoju ličnu mantru, ali podjednako delotvorne mogu biti i one koje se mogu naći u jogičkim tekstovima, među kojima bih ja posebnu prednost dala sledećoj mantri: OM TAT SAT. Po mom mišljenju, ova mantra je potpuna, ne treba joj ništa oduzeti ili dodati, jer ona upućuje na sve, na sve što jeste. Suptilan prevod bi bio: istina je ono što se u svakom (bili kom) trenutku dešava. Zapravo, ona govori o prihvatanju stvarnosti upravo onakve kakva jeste. I ako se u toku dana više puta prisetimo ove mantre i počnemo da je izgovaramo dok obavljamo svakodnevne aktivnosti, ona će nam pružiti neophodnu dozu strpljenja i mira u trenucima kada se suočavamo sa teškoćama ili izazovima, na taj način što će nam pomoći da ostanemo nepristrasni i objektivni, aktivirajući svedoka u nama.

Još jedna tehnika u okviru spiritualne prakse, koju bih posebno izdvojila, je Abhyasa sadhana, čijim se praktikovanjem postiže postepeno oslobađanje od vritiya ili kružnih obrazaca svesti (misaonih formi). Ova sadhana podrazumeva sledeće: 1) Tapah(s) – oslobađanje od samskara, što se postiže pomoću hatha yoge, pranayame, mudre, bandhe, dharane (koncentracije), brahmačarije (kontrolisanja seksualne energije), gladovanja; 2) Swadhyaya – sposobnost samoposmatranja i 3) Ishvara pranidhana – prepuštanje višoj svesti (Bogu, Stvaraocu) da nas vodi, sa potpunim poverenjem; shvatanje da je sve baš onako kako treba da bude.

Na putu širenja svesti, rekla bih, najvažniju ulogu ima upravo sposobnost samoposmatranja. Jer, nijedna sadhana, nijedna duhovna praksa, bila to meditacija, ponavljanje mantre, buđenje čakri pomoću raznih tehnika, podizanje kundalini energije kroz kanal sušumne itd, ne može doneti očekivane rezultate ukoliko nismo sposobni za praćenje svojih misli i svih sadržaja koje su u našem umu pohranjene, a koje manifestujemo 24 sata dnevno (čak i u snu). Samoposmatranje, zapravo, predstavlja svesnu prisutnost u svakom trenutku, kao i objektivno sagledavanje našeg uma i njegovog najistaknutijeg produkta, ega. Na taj način, možemo pratiti svoj samorazvoj i mnogo brže nesvesnost transformisati u svesnost.

Takođe, veliku korist i napredak možemo postići pomoću tehnika koje utiču na aktiviranje čakri.

Pri buđenju čakri polazimo od agja čakre, najspiritualnijeg centra u našem telu, jer nam ona omogućava da razvijemo sposobnost svedočenja, posmatranja. Za agju je potrebno primenjivati mula bandhu, a naročito ašvini mudru, kao i šambavi mudru i izgovaranje mantre Om. Buđenje muladare se postize sprovođenjem mula bandhe (stezanje i povlačenje uro-genitalnog trakta), i koncentracijom na vrh nosa – Nasikagra drišti. Možemo i ponavljati mantru Lam koja odgovara ovoj čakri, usredsređujući se na nju. Buđenjem svadisthane ujedno delujemo i na bindu, pa tako ašvini mudra (stezanje anusa), vađroli (prekid kanala za mokrenje kod žena), sahađoli mudra (prekid kanala za mokrenje kod muškaraca) i kečari mudra (usredsređenost na predeo između obrva), kao i mantra Vam doprinose aktiviranju druge čakre. Za buđenje manipure najvažnije je primenjivati udijana bandhu, nauli kriyu, agnisar kriyu i ponavljanje mantre Ram. Hridaya akaša dharana ili koncentracija na prostor srca budi anahata čakru, pri čemu veliku pomoć mogu pružiti i bramari pranayama, šanmukti mudra i izgovaranje mantre Jam. Uđaji disanje suptilno aktivira Višuddhi čakru, a istom doprinosi i džalandara bandha. Mantra Ham odgovara ovoj čakri.

Ono što je zajedničko za sve čakre, a što utiče na buđenje svake od njih, jeste tehnika čakra šudhi, koja podrazumeva koncentrisano disanje od kšetrama neke čakre do njenog centra. Isto tako, veoma moćnu sadhanu nalazimo u obliku tehnike tratak, pri čemu se usredsređujemo na plamen sveće koji posmatramo, trudeći se da ne trepćemo, sve dok tu sliku ne uspemo da vidimo i iza zatvorenih očiju, u prostoru koji se naziva ćidakaš. Na taj način, ne samo što utičemo na aktiviranje agja čakre, već i postižemo izuzetnu smirenost uma.

U tekstovima o yogi koji govore o umu, prvenstveno o egu, i načinima na koje možemo prevazići sopstvena ograničenja, postoji jedan deo koji govori o granthi-jima ili čvorovima koji se manifestuju na suptilnom energetskom nivou (kroz osećanja i misli),a ispoljavaju se kroz određene čakre. Ti granthi-ji, zapravo predstavljaju naše vezanosti kojih smo manje ili više svesni pod maskama ega. Prvi čvor nazvan je Brahma granthi, i on predstavlja vezanost za materiju i sve opipljive stvari, a izražava se kroz muladara čakru. Drugi čvor je Višnu granthi, koji podrazumeva emotivnu zavisnost, vezanost za ideale, ideje, principe, moralnost, istinu, kao i idealizaciju suprotnog pola. Ovaj čvor deluje kroz anahata čakru. Treći čvor, koji nosi naziv Rudra granthi donosi vezanost za 'ja jesam', odnosno za postojanje individualnog 'ja', i ispoljava se kroz agja čakru.

Za svakog iskrenog tragaoca veoma je važno prepoznavanje i otkrivanje ovih vezanosti, kako, na putu upoznavanja sa sopstvenim egom ne bismo bili obmanuti, jer toliko je maski i različitih lica ega koliko i misli u glavi.

Ono što svaka osoba treba da ima na umu kada kreće duhovnom stazom, jeste da cilj nije u tome da se svest probudi, jer je ona, zapravo, uvek budna, samo što toga nismo svesni. Pre bi se moglo reći da je ono što činimo na tom putu, unošenje više svesnosti u normalnu svest, koja se vremenom oslobađa pokrova neznanja i dostiže svoj pun potencijal, dobijajući mogućnost da se iskaže kao Ono Što Jeste. Čineći tako, mi konačno shvatamo svrhu samog života.

Na pitanje kakva je priroda Jastva, šta je svest i kako se može postići i razviti, veliki mudrac i učitelj, Šri Ramana Maharši odgovara: ''Ti si svest. Svest je drugo ime za tebe. S obzirom da si ti svest, nema potrebe da se postižeš ili razvijaš. Sve što treba da uradiš je da prestaneš da budeš svestan drugih stvari koje su ne-Jastvo. Ako to učiniš, tada će jedino čista svest preostati i to je Jastvo. Stanje samoostvarenja, kako ga nazivamo, nije postizanje nečeg novog ili dostizanje nekog cilja koji je daleko, već je to jednostavno biti to što oduvek jesi i što si oduvek bio. Sve što je potrebno je da napustiš svoje viđenje neistinitog kao istinitog. Svi mi smatramo stvarnim ono što nije stvarno. Jedino što treba da učinimo s naše strane je da napustimo ovu naviku. Tada ćemo ostvariti Jastvo kao Jastvo; drugim rečima 'budi Jastvo'.''

Bivanje u fizičkom obliku možda ne izgleda zabavno, ali shvatanje da je nesvesnost koja je jednaka samoizazvanoj amneziji, na koju smo sa velikim iščekivanjem pristali, u stvari, veoma korisna, omogućava nam da spoznamo sebe, da spoznamo šta i ko zapravo jesmo. Samo postojanje suprotnosti (svega onoga što nismo) pruža nam priliku da osetimo, sagledamo i iskusimo, ne samo sebe, već i čitav svemir i Njegovu igru stvaranja. Sa tim saznanjem, koje je produkt dugogodišnjeg, neprestanog rada na sebi, po prvi put smo u mogućnosti da budemo u istinskom stanju sreće, zadovoljstva, ispunjenosti, radosti, samodovoljnosti, lepoti, jednom rečju – u Ljubavi. Bivajući u ljubavi mi prevazilazimo sve granice umom postavljene, sve manifestacije ega i njegove veštačke tvorevine, sve prošle, bivše i buduće živote, sve podele, dvojnosti, sva osećanja i emocije, i sve drugo što nas je ikada ograničavalo u ispoljavanju. Tada, i samo tada, mi uspevamo da iznedrimo iz samih sebe ono što vekovima čeka na svoje objavljivanje – Istinu.

 

 

Demistifikacija učitelja-gurua

 

Sledbenici yoge ili duhovni aspiranti koji teže da shvate sebe i svet, na svom putu neminovno nailaze na razne učitelje i sve one koji ih podsećaju na buđenje. Bilo da je to osoba koju smo svesno izabrali, ili je to neka knjiga preko koje određena osoba svoje sagledavanje Istine prenosi do nas, ili su to dela i zapisi ljudi koji su napustili telo, ili je to sama priroda sa svim svojim darovima, može lako doći do obožavanja duše, forme ili oblika koji nas fasciniraju. Upravo ta fascinacija, koja deluje kao poklon za dušu, dovodi do zaslepljenosti i neviđenja prave slike. Jer kakav napredak možemo postići ako se vežemo za bilo koga, kakve god da mu zasluge pripisujemo? Da li tada govorimo o širenju svesti, ili pre o slepom predavanju i verovanju da će neko drugi, time što nas vodi, sve učiniti za nas, i kao krajnji cilj dovesti nas do samospoznaje? Mnogi učitelji će svoje zvanje i stečenu titulu iskoristiti da manipulišu ljudima koji im se, u neznanju, predaju, veličajući na taj način svoj ego i zavaravajući svoje učenike da je to pravi put za njih. Treba se čuvati varljivosti sopstvenog ega i oslanjati se više na govor duše, koja se izražava kao osećaj u srcu, a ponajviše, truditi se da se ostane nevezan za učitelja, ma koliko veličanstven i iskren on bio. Samo nas shvatanje da smo sami sebi najveći učitelji, i da nam za buđenje nije potreban niko van nas kome ćemo se bespogovorno predati, može osloboditi. Predavanje nas oslobađa osećaja lične odgovornosti, a to je lažno stanje, jer sve dok ne prihvatimo odgovornost za svaki događaj, iskustvo i situaciju u životu, kroz koje smo prošli, nećemo biti u mogućnosti da živimo Istinu.

Mnoge duhom vođene škole i tehnike brzo prerastu u dogmu ili sektu, na taj način zatvarajući prilaz Istini, Ljubavi i Slobodi, bez kojih samospoznaje ne može biti. Najzad, mi Jesmo Istina, Ljubav i Sloboda. I ništa osim toga i nije važno.

Na pitanje o neophodnosti gurua, Šri Ramana Maharši odgovara: ''Učitelj je unutra; meditacija služi da se otkloni pogrešna ideja da je on samo spolja. Ako je on stranac kojeg očekuješ, on će neminovno jednom i nestati. Koja je onda svrha takvog prolaznog bića? Sve dok misliš da si odvojen ili da si telo, spoljašnji učitelj je neophodan i pojaviće se fizički. Kada pogrešna poistovećenost sa telom prestane, otkriva se da učitelj nije niko drugi nego Jastvo.''

 

 

Samoposmatranje u ogledalu hata yoge

 

Najistaknutija i zapadnom svetu najpoznatija grana yoge svakako je hatha yoga. U Patanđalijevim Yoga sutrama - najsveobuhvatnijim tekstovima o yogi ikad napisanim, hatha yogi je posvećeno najmanje pažnje, ali to ne znači da ona s pravom ne zauzima vrlo značajno mesto u životima onih koji se yogom bave.

Hatha yoga podrazumeva izvođenje određenih položaja - asana - koje imaju za cilj da telo i duh dovedu u harmoniju. Da bi došlo do uravnoteženja tela potrebno je, na početku, zauzeti pravilan položaj u svakoj asani koju radimo. Na taj način ostvarujemo dve osnovne karakteristike koje asanama pripadaju: Sthiram i Sukham. Sthiram Sukham Asanam u prevodu znači: sposobnost da postignemo budnost, postojanost i udobnost u položaju koji zauzimamo. Ovo je vrlo važno, jer bez pravilnog izvođenja, asane neće blagotvorno uticati na telo, a nećemo biti ni u sposobnosti da uravnotežimo i smirimo um.

Ova grana yoge polazi od fizičkog oblika, spoljnog omotača naše duše, najvidljivijeg dela nas samih.

Telo je fantastična tvorevina, neistraženi instrument evolutivnog stvaranja, savršeni odraz Božanske promisli. O sopstvenom telu ne znamo gotovo ništa i sve radimo automatski jer nam ono to omogućava. Prečesto ga zanemarujemo, postajući vremenom sve više gluvi za načine kojima komunicira sa nama. Ne umemo da slušamo, odbacujemo ono što vidimo u odrazu ogledala, i postajemo lenji, inertni i neaktivni.

Malo je onih koji shvate da telo nije ništa manje savršeno od uma, srca ili duše, i da se preko njega možemo povezati sa svojom suštinom.

Praktikovanje asana ne podrazumeva samo postavljanje u određeni položaj, već je svrha vežbanja koncentrisati um na disanje i telo, čime se povećava svesnost o tome šta nosimo u sebi. Prilikom vežbanja, dolazi do pojave različitih senzacija, od prijatnosti, preko zgrčenosti i stegnutosti, do bola, koji nas upućuju u suptilni unutrašnji svet emocija, iskustava, impresija, programa, ograničenja, jer svi se oni vežbanjem aktiviraju i ispoljavaju. Zato radeći svesno svaku asanu, posvećujući pažnju svakom delu tela, ne samo onom koji je u određenom položaju najaktivniji, dobijamo uvid u to kakvo je realno stanje psihičkog i mentalnog dela našeg bića. Na taj način, objektivno i nepristrasno, dozvoljavamo da se svaki bol, tenzija ili neprijatnost ispolje dok vežbamo, kako bismo uz pomoć produženog, svesnog disanja, sve te nagomilane impresije izbacili iz tela.

Posvećeni i mudri yogin B.K.S.Iyengar bio je mišljenja da 'fizičko telo nije samo sedište duše, već i prevozno sredstvo, koje će svakog ko se u njega ukrca, odvesti ka njegovoj suštini.' Takođe, ovaj aktivni praktikant hatha yoge, neprestano je podvlačio važnost rada sa telom, jer bez prethodne pripreme tela u vidu vežbanja, istinski duhovni posvećenici ne bi bili u stanju da meditiraju i da se posvete smirivanju uma.

Prilikom izvođenja yoga položaja, bivajući svesni i budni za svaku senzaciju, možemo vremenom da osetimo integrisanost sa sopstvenim Bićem, sa onim što jesmo. U tome veliku prednost ima rad na izvlačenju kičme, na pravilnom istezanju svakog mišića, zatim prihvatanje ličnih ograničenja i poštovanje granice do koje dolazimo u svakoj asani, kao i razvijanje suptilnog osećaja lakoće u toku vežbanja. Ako osetimo težinu i neprijatnost u položaju, to znači da um postaje težak i da se zatvaramo za Viši doživljaj sebe.

Vrata uvida i percepcije su nam uvek otvorena; jasnoća, mudrost, istina i znanje, uvek su prisutni. Nikuda ne odlaze, nemaju odakle da dođu, jer su večno prisutni u nama, u Sada i Ovde. Pitanje je samo, da li ćemo doneti odluku da ih postanemo svesni. Čitava Božanska igra stvaranja nam svakoga dana postavlja samo jedno pitanje: ''Jesmo li svesni toga Ko zaista Jesmo?''

Odgovor je u svakom od nas.

instruktor yoge Maja Radojković

pretraga sajta

izdvajamo

besplatno na sajtu

BESPLATNO OPŠIRNIJE

KALENDAR DOGAĐAJA

BEOGRAD, NOVI SAD...

oglašavanje seminara, predavanja, tribina, radionica.

Kako postaviti dogadjaj na kalendar?

POLEMIKA NA TEME SAJTA
VIRTUELNE PROMOCIJE

uputstvo za pristup

za ULAZ klikni na sliku

povremeno je potrebna šifra: sokak