STA SU KOGNITIVNE I BIHEJVIORALNE PSIHOTERAPIJE?

Bihejvioralne i kognitivne psihoterapije su psiholoski pristupi zasnovani na naucnim principima i prema rezultatima istrazivanja efikasni u tretiranju sirokog opsega problema. Klijent i terapeut nastoje da identifikuju i shvate klijentove probleme preko odnosa koji postoji izmedu njegovih misli, osecanja i ponasanja. Pristup je obicno usmeren na teskoce koje klijent ima "sada i ovde" i pociva na razvijanju zajednickog gledista o klijentovom problemu. Ovo vodi odredivanju personalizovanih i vremenski ogranicenih terapijskih ciljeva i strategija koje se kontinuirano nadgledaju i ocenjuju tokom terapije. Bihejvioralni i kognitivni psihoterapeuti rade sa pojedincima, porodicama i grupama ljudi. Ovaj pristup moze da se koristi u pruzanju psiholoske pomoci bilo kome, bez obzira na sposobnosti, kulturu, rasu, pol ili seksualne preferencije.

Bihejvioralni i kognitivni psihoterapeuti su obicno strucnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja, kao sto su medicinske sestre, psiholozi, doktori, socijalni radnici, savetnici itd. Iako se bihejvioralni i kognitivni terapeuti oslanjaju na iste navedene principe, pojedinacni terapeuti sebe mogu nazivati Kognitivni psihoterapeuti, Bihejvioralni psihoterapeuti, Kognitivno bihejvioralni psihoterapeuti ili Racionalno emotivno bihejvioralni psihoterapeuti. Ovi razliciti nazivi obicno ukazuju na preferencije i trening pojedinacnih terapeuta u primeni specificnih tehnika. Na primer, Kognitivni psihoterapeuti preferiraju tehnike koje su direktno usmerene na misli, pretpostavke i uverenja, dok Bihejvioralni psihoterapeuti preferiraju tehnike koje su direktno usmerene na ponasanje. Kognitivno bihejvioralni psihoterapeuti i Racionalno emotivno bihejvioralni psihoterapeuti preferiraju kombinovanje tehnika usmerenih na misli i ponasanja. Uobicajeno je da se svi ovi pristupi oznacavaju kao kognitivno bihejvioralna terapija (KBT), bez obzira na titulu koju koriste pojedinacni terapeuti. Najvaznije je da svi ovi terapeuti teze da pomognu klijentima da postignu zeljene promene u misljenju, osecanju i ponasaju.

 

Sledeci primer ilustruje kao misli, osecanja i ponasanja mogu uticati na nas. "Sju je bila skoro zaspala kada je zavonio telefon. U trenutku kada je podigla slusalicu, telefon je prestao da zvoni. U poslednje vreme patila je od anksioznosti i depresije. Istog trenutka pomislila je na svoju kcerku Lizu, koja se nedavno preselila u London. Pomislila je: " Mora da se Lizi nesto dogodilo! Sigurno je policija htela da me obavesti da je Liza dozivela tesku nesrecu." Osetila je kako je zavija stomak i kako joj srce lupa na pomisao da se Lizi moglo nesto desiti. Misli su joj nekontrolisano navirale i plasila se da gubi razum. Nekoliko puta je okrenula Lizin telefonski broj, ali niko nije odgovarao. To je shvatila kao jos jedan dokaz da se Lizi nesto desilo. Sju se osecala toliko uspaniceno da je cele noci ostala budna i pored toga sto je uzela dodatnu dozu lekova. Osecala se prestravljeno razmisljajuci o svim mogucim stvarima koje su se mogle desiti Lizi i cak je pomisljala da nazove neke bolnice u Londonu. Sledeceg jutra saznala je od Lize da je sa njom sve u redu i da je prenocila kod prijatelja. I pored toga, Sju je ostala uznemirena i osecala se nesposobnom da ode na posao."

 

pretraga sajta

izdvajamo

besplatno na sajtu

BESPLATNO OPŠIRNIJE

KALENDAR DOGAĐAJA

BEOGRAD, NOVI SAD...

oglašavanje seminara, predavanja, tribina, radionica.

Kako postaviti dogadjaj na kalendar?

POLEMIKA NA TEME SAJTA
VIRTUELNE PROMOCIJE

uputstvo za pristup

za ULAZ klikni na sliku

povremeno je potrebna šifra: sokak