Šta su zapravo konflikti?

 

Kako rešiti konflikte?

Razumevanje sagovornika u konfliktu.

Kako prevazići svađe?

Kako se treba ponašati u konfliktnim situacijama?

 

Konflikt je neizbežna pojava u našim životima, od rođenja pa do smrti. Ako se konflikt definiše kao sukob interesa, jasno je da možemo doživeti najrazličitije vrste konflikata sa najrazličitijim ljudima, kao i sami sa sobom. Zabluda je da je konflikt uvek negativna stvar, štaviše on jako često može rezultirati pozitivnim ishodom, samo treba znati upravljati njime. Do danas je napisano veoma mnogo knjiga o različim vrstama konflikata, kao i o načinima rešavanja istih. Ako zanemarimo detaljne podele, možemo se osvrnuti na ono što je najbitnije, a to je rukovanje konfliktima i pozitivne stvari koje iz njih možemo dobiti. Iz konflikta skoro uvek možemo da izađemo zadovoljni ili bar poučeni, a ne kako to implicitno važi – poraženi i osujećeni.

 

Osnovno pitanje je da li su konflikti poželjni ili ne? Zavisno od toga kako reagujete kada se nađete u konfliktnoj situaciji, odgovor može biti pozitivan ili negativan. Mnogi ljudi u sukobu reaguju suženim obimom pažnje, ne promisle dovoljno o svim aspektima situacije, ponašaju se naglo, reaguju telesno, umesto misaono. Ako ste od tih ljudi, verovatno smatrate da je konflikt nepoželjan. S druge strane, manji broj ljudi smatra da konflikt otvara vidike, da je prilika za promišljenje i reorganizovanje postojećeg stanja, da ruši status quo i da pokreće na bolje. Oni smatraju konflikt poželjnim. Čak iako nikada niste razmišljali o (ne)poželjnosti konflikata, možete naučiti veštine rukovanja njima. Možete sebi priuštiti da kada se nađete u sukobu sa sobom, s drugima ili s čitavom grupom ljudi, koristite dobro utvrđene strategije za rešavanje konflikata. To se sve može postići pravilnim razmišljanjem i vežbanjem. Pre toga, trebalo bi opisati najčešće vrste konflikata i obrazložiti njihove potencijalne pozitivne aspekte.

 

Od unutrašnjih do spoljašnjih konflikata

 

Pre nego što uopšte razmotrimo konflikte s drugima, treba da se osvrnmo na sopstvene, unutrašnje sukobe koji nam onemogućavaja da postupamo u skladu sa relanošću i našim budućim dobrom. Kada doživljavamo unutrašnji konflikt to znači da ne možemo da pomirimo neke želje i misli tako da rade zajedničkim snagama u našu korist. Tada se doživljava tenzija, napetost, dolazi do stresa. Unutrašnji konflikti mogu da se okupe oko različitih težnji, a nisu sve jednako pozitivne, niti poželjne. Možda najlepši, ali često i najteži unutrašnji konflikt je kada pokušavamo da izaberemo samo jedan od dva jednako poželjna cilja. Na primer, žena dobija ponudu za atraktivan posao, sa dobrom platom, lepom kancelarijom, zagarantovanim poslovnim putovanjima i honorarima. S jedne strane to je ispunjenje njenog sna. Međutim, u toku života ona je ostvarila i drugi san, koji sada zahteva posvećenost. To je njena porodica koja je sačinjena od muža i dvoje male dece. Deca traže pažnju i majku, njenu negu, prisutnost i ljubav, drugim rečima traže puno vremena koje u slučaju prihvatanja posla ona ne bi mogla da im pruži. Iako je ovo konflikt koji uključuje izbor jednog od dva najepša cilja, on može biti i najteži konflikt, jer osobu suočava mišljenjem da ne može imati sve o čemu je uvek sanjala. Postoje i drugi unutrašnji konflikti. Na primer – kako od dva zla izabrati manje. Ovakvi konflikti mogu nositi mnogo tenzije i nezadovoljstva, ukoliko se ne pomirimo s tim da život nosi i takve situacije. Zaposlili ste se u firmi zajedno s dobrim prijateljem. Vama posao ide bolje i napredujete, vaš prjatelj iz nekih razloga stagnira. Sada ste na višem položaju od njega i šef vam daje zadatak da otpustite izvestan broj radnika koji više nisu potrebni. Između ostalih, na listi je i vaš prijatelj. Ovo je zadatak koji morate da uradite jer je u opisu vašeg posla, ali osećate da ne možete da saopštite prijatelju da je otpušten. Tenzija koju osećate vam samo odmaže da realno razmislite koje sve opcije imate i da izaberete pravu. Postoji još jedna primer unutrašnjeg konflikta, oponentan onom prvom. Svodi se na pitanje kako da udovoljite i sebi i drugima kada imate suprotne želje. Da biste usrećili vašeg partnera, često mu pravite ustupke koje, u stvari, ne želite. Osećate se iscrpljeno i nesrećno povodom toga, a kao da nemate snage da njemu uskratite želje. Gledate crno-belo i trpite. Preispitujete se da li to sve uopšte ima smisla i osećate se pomalo uzaludno, međutim niste mu ništa ni pomenuli kako konflikt iz unutrašnjeg ne bi prešao u spoljašnji.

 

Ovi primeri se mogu preslikati na brojne slične koji su locirani oko ovih polova. Za svaki postoji rešenje i rešenje može biti dobro. Ono što se često dešava i što nije najpoželjnije je da unutrašnji konflikti prerastaju u spoljašnje, s izgledom da prerastu u svađu i da se završe obostranim gubitkom, umesto da se pretvore u razgovor i dogovor.

 

Smernice za rešavanje konflikata

 

Principi za rešavanje unutrašnjih i spoljašnjih konflikata se ne razlikuju znatno. Osnovna razlika je u broju aktera. Nekad je dovoljno da se sami sa sobom dogovorite šta je najbolje rešenje za vas, a nekad je potrebno da uključite i druge ljude u dogovor. Mada, ako bolje razmislite rešenje svakog konflikta uključuje i druge osobe. Tipovi konflikata koji su opisani mogu iz unutrašnjih prerasti u spoljašnje, ali ono što ima je zajedničko je da su veoma lični. Sva tri tipa konflikta uključuju emocije prema bližnjima. To znači da se mogu rešavati na intimniji način od profesionalnih ili pravih neprijateljskih konflikata. Ovakvi lični konflikti se mogu rešavati mirnim putem. Sledeće stavke možete shvatiti kao smernice za pripremu i, u najboljem slučaju, rešenje konflikta. Ovo je baza koja se nalazi u svakoj nekonfliktnoj osobi i koju i bi bilo poželjno da prihvatite ukoliko želite da izbegnete konflikt. To možete uraditi na sledeći način:

 

1. promišljanjem – u zavisnosti od vaše odluke konflikt će ostati unutrašnji ili će prerasti u spoljašnji. Bez obzira na to, za rešenje konflikta neophodna je promišljanje koje može biti verbalizovano, a može ostati i u vama. Ovo promišljanje podrazumeva

 

a) priznavanje sopstvenih osećanja – priznajte sebi ili drugima kako se zaista osećate. Ako je u pitanju tenzija, tuga, nezadovoljstvo, nemojte skrivati i potiskivati ta osećanja, već ih priznajte. Ako ih skrivate, nećete imati mogućnost da ih proradite, možda ih nikada nećete ni osvestiti dovoljno, a onda postoji mogućnost da ćete dugo ostati nezadovoljni i bez kontakta sa svojim bazičnim osećanjima

 

b) nalaženje alternativa – ukoliko je do konflikta došlo, ukoliko se osećate ugušeno i tražite izlaz iz situacije, poželjno je da umesto da se gušite u svojim negativnim osećanjima, razmišljate o pozitivnim ishodima. Razmišljajte na koje sve načine može da se reši konflikt. Skoro uvek postoji više rešenja, i skoro uvek je neko rešenje zadovoljavajuće. Ako ste fiksirane na vaš očaj povodom konflikta, teško da ćete moći trezveno da razmišljate o rešenjima

 

c) uzimanje u obzir vaših bližnjih – napomenuto je da je svaki konflikt, koliko god on bio unutrašnji obavezno u bliskoj bezi sa drugim osobama. Ljudska bića su društvena bića. Nema sreće na svetu bez drugih ljudi. Da bi vaša sreća bila prava, ona mora da uključi i sreću vaših bližnjih. Ukoliko pokušate da donesete sebičnu odluku, ne uzimajući druge u obzir, konflik se neće rešiti srećno ni po druge ni po vas.

 

2. dogovorom – kada dobro promislite šta želite, izlistate sve alternative onda treba doneti odluku u vidu dogovora. Dogovor može biti sačinjen u vama kao dogovor između suprotnih stavova ili može biti dogovor sa drugom osobom. Dogovor podrazumeva promatranje sledećih elemenata:

 

a) iznalaženje prioriteta- kada ste u prethodnom koraku izlistali alternative, među njima pronađite ono što vam je prioritet. Da li vam je prioritetnija karijera ili deca. Da li vam je prioritetniji drug ili novac. Bitno je da ne brkate pojmove. Prioritet vam nikako ne može biti da pobegnete od konflikta. To je samoobmanjivanje. Uvek je priorit rešiti konfikt

 

b) kompromis – kompromis podrazumeva da malo dobijete, ali malo i izgubite. Pošto je prioritet rešiti konflikt, a ne možemo uvek imati sve što poželimo, ponekad se moramo nečeg odreći zarad našeg budućeg dobra i sreće. Kompromisna situacija se najbolje vidi u primeru sa partnerom. Ukoliko vi i vaš partner imate različite želje, ne mora neminovno dolaziti do svađe ili razilaženja, takođe ne morate trpeti njegove želje i zapostavljati svoje. U ovom slučaju je kompromis, takođe baziran na prioritetima skladno rešenje. Ako volite vašeg partera onda vam je prioritet. Da biste voleli partnera, morate prvo voleti sebe, tako da ste i vi prioritet. Kada su dva prioriteta u sukobu želja, najbolje je da se nađu na sredini, odnosno da naprave kompromis. Sigurno postoje aktivnosti koje volite zajedno da radite,a ove koje ne volite zajedno, možete i odvojeno.

 

c) pomirenje – postoji varijanta i da pomirite suprotne stavove u vama ili između vas i vaše okoline. Ovo ponekad može biti dobitna kombinacija jer se tako ne odričete ničeg, međutim ovo nije uvek lako ostvarivo. Možete da pomirite potrebu za karijerom i majčinstvom tako što ćete potražiti podršku vaših bližnjih, organizovati vreme i napraviti plan rada, ali kako dan traje 24h pazite da se ne opteretite jer tako nema ništa od zadovoljstva. Najbolje je da uzdate u sebe, ali nije greh tražiti podršku u bližnjima. Za pomirenje suprotnih sila treba dosta truda, ali zrelim i stabilnim ličnostima to često polazi od ruke.

 

Kako sve ovo izgleda kada se verbalizuje? Opisani konflikti su bazično unutrašnji, ali mogu postati i spoljašnji. Opisane tehnike za rešavanje konflikata su takođe bazično unutrašnje i odnose se na pripremu za suočavanje sa konfliktom. Vi ste osoba koja sama sa sobom prvo mora da promisli i da se dogovori, da prizna sebi svoje želje i prioritete. U idealnoj situaciji i u skladnim međuljudskim odnosima, sve može proći ovako glatko, međutim, to često nije slučaj. Često druga strana ne želi da tako olako prihvati vaše stavove već nameće svoje. Tada nastaje pravi spoljašnji međuljudski konflikt koji zahteva veštine pregovaranja i slušanja. Što je konflikt bliži kulminaciji, to vam je potrebno više veština rešavanja konflikata kako se ne biste «slomili», već uspeli da budete konstruktivni.

 

Razumevanje sagovornika u konfliktu

 

Ne prerasta svaki konflikt u pravu svađu. Kada se nađete u konfliktu sa osobama koje vam nisu bliske i koje ne dozvoljavaju sebi da vas optužuju, konflikt se uglavnom svodi na nerazumevanje i na skrivena loša osećanja. Možete sebi da omogućite u takvoj situaciji da ispitate teren i bolje shvatite vašeg sagovornika, te postanete sposobni da rešite nesporazum:

 

1. precizno definisanje – na vama je da na početku konfliktne situacije precizno definišete šta je to što vam se čini kao problem. Recite odlučno i bez snebivanja šta vam smeta, kako se osećate i šta biste želeli. Ne očekujte čuda. Vaš sagovornik još uvek ima prostora da se ne upusti u mirovno rešavanje problema, već da teži da produbi konflikt. Ukoliko je ironičan, nepažljiv slušalac, ukoliko pokušava da podriva vaš stav ili rešenje, izneće na bilo koji način ono što je njegovo mišljenje. Tada se poslužite sledećim smernicama za razumevanje

 

a) Postavite potpitanja – ne oslanjanjte se na svoje veštine tumačenja. Koliko god dobar tumač bili, svakom promakne nešto i svako ponekad zaluta u pogrešnu interpretaciju. Otvoreno pitajte da vam se pojasni sve što vam nije jasno

 

b) Filtrirajte – ako potpitanja šire priču, filtriranje je sužava. Svaka priča ima višak značenja. Za vas je bitno da saznate osnovno značenje. Filtrirajte informacije dok niste sigurni da ste shvatili samu srž priče.

 

c) Uopštavajte – uopštavanje prevazilazi granice osonovne poruke. Pokušajte da povežete ovu situaciju sa nekom sličnom. Da iz nje izvučete generalno pravilo

 

d) Zamenite uloge – u vašim mislima. Ako zaista želite da rešite konflikt, potrudite se da najbolje razmete sagovornika. Stavite se, u mislima, na njegovo mesto i pokušajte da shvatite kako se oseća

 

e) Pojašnjavajte – drugim rečima ispričajte srž poruke onako kako ste je vi shvatili. Obavezno nakon toga pitajte sagovornika da li ste dobro shvatili. Najbolje je da to učinite rečima «ako sam dobro razumeo/la»..ili «čini mi se da…»

 

2. ovaj deo razgovora se završava tako što je nakon vaše precizne definicije viđenja problema dobijena i precizna definicija vašeg sagovornika. Sada ste spremni da pregovarate.

 

Konstruktivni konflikti

 

Do sada su opisane tehnike za rešavanje konflikata, načini na koje možete upravljati konfliktima, ali opisano je da su konflikti sastavni deo života i da bez njih i nema života, nema razvoja. Možda je lakše sagledati konstruktivnu stanu konflikta u ranom detinjstvu, kada se na konflikt gleda kao na neminovnost. Međutim, kroz ceo život možete naći konstruktivne konflikte, pa makar se oni činili i bolnim. Ljudi koji su navikli na kontinuitet života često odbacuju konflikte situacije i brane se od konflikata misleći da su opasni i destruktivni. Ali, konflikt je šansa za razvoj kroz ceo život, ne samo u najranijim danima. Šta sve konstruktivno konflikt može da donese?

 

Izlazi na videlo problem koji realno postoji i – rešava se – konflikt nastaje kada postoji problem. Dakle, to je put ka rešavanju problema. Tek kada se problem prizna može početi da se rešava.

Bolja komunikacija - ako akteri žele da reše nesporazum, otvara se kanal bolje komunikacije. Otvara se mogućnost rasprave i pregovora. Ta komunikacija ne mora da bude prijatna, ali ako se konflikt reši to znači da je ona dobra. Dobra kominikacija nije prijatno ćaskanje, već jasan, odlučan i precizan razgovor uz slušanje i sporazum. Čak iako sporazum nije postignut iskomunicirani su stavovi, tako da je sve jasno

Lični napredak - ovo nije individualno, pre je opšte pravilo. Ono što vas ne ubije, ojača vas. Čak iako se konflik završi svađom, vi ste napredovali, naučili ste nešto novo, izvukli ste pouku, shvatili ste da li je nešto moguće ili nemoguće rešiti. Često se konflikt, međutim, završava pravim napretkom u smislu nadmašivanja konkurentne firme, te boljeg položaja na poslu, veće plate, većeg ugleda.

Grupni napredak – kada se konflikt rešava pronalaženjem zajedničkih ciljeva, to često nije lični, već napredak cele grupe ljudi. Kada firma pobedi konkurenciju, dolazi do boljeg pozicioniranja na tržištu, do većeg ugleda firme s kojom se zaposleni identifikuju, te do većeg ugleda svih zaposlenih

Prilagođavanje – budući da je rečeno da konflikt pomaže razvoju, može se reći da pomaže i adaptiranju. Adaptiramo se na nove razvojne faze tokom života, tako i na nove uslove koje konflikt donosi. Bez uspona i padova život je ravan. Adaptacija se gleda kao kratak odmor do novog konflikta koji nosi nove šanse za napredak.

Rat je otac svemu – bez konflikta (rata) ne bismo znali koliko treba ceniti rešenje (mir)

 

Kada se sagledaju pozitivne strane konflikata i kada se shvati da je konflik neizbežan, ostaje na nama da se trudimo da iz svakog konflikta izvučemo ono najbolje. To se radi apsolutim odustajanjem od svađa i okretanjem mudrosti slušanja i razumevanja sebe i drugih. Opisano je mnogo tehnika za rešavanje konflikata, među njima ima i broj koje vode zajedničkim dobicima. Svađa uvek vodi obostranim gubicima. Računica je prosta, a sve tehnike tu da bi se naučile i primenile. Pre promene pristupa, najbolje je promeniti stav. Svaki konflikt se može posmatrati kao šansa za razvoj i unapređenje. To nije optimizam, već realno stanje stvari.

 

Kako prevazići svađe?

 

 

Svađa podrazumeva eskalirani konflikt, koji neretko uključuje uvrede, pokude i neprijateljske stavove. Često se čuje da se ljudi vole, ali da su ustalnim konfliktima i da ne mogu da ih reše. To nije tačno. Moguće je samo da ne znaju kako da ih reše. Ali rešenje postoji i nalazi se u prihvatanju sebe i drugih i nenasilnoj komunikaciji. Rešenje je u prihvatanju realnosti koja ponekad osujećuje naše želje. Osnovno pitanje je da li zaista želite da rešite konflikt s drugim ljudima, ili prosto želite da budete u pravu? Da li hoćete da budete gospodar ili da živite u fer odnosima. Ako želite da gospodarite, možda i možete to da postignete novcem, titulom i težnjom ka savršenstvu. Čak i ako to dobijete, očekujte strahopoštovanje, a ne poštovanje, očekujte povinovanje, a ne prihvatanje. Najveći broj ljudi nema tu mogućnost da se ponaša kao kralj, zato bi bilo poželjno da ne razvija takva očekivanja. U sferi međuljudskih intimnih odnosa, sreća se nalazi u razumevanju i prihvatanju, a ne isticanju sopstvenih potreba kao jedinih bitnih. Kao što je napomenuto vaše želje bez drugih ljudi teško da mogu biti ostvarene, a svaki prioritet podrazumeva suočavanje. Međutim, iako mnogo ljudi to zna na svesnom nivou, ipak ne postupa kao nekonfliktna ličnost, već ulazi u svađe, ponekad veoma žestoke sveđe sa bližnjima.

 

Šta raditi u takvim konfliktnim, a emocionalno obojenim situacijama, kao što su partnerske, porodične i prijateljske svađe, koje ponekad mogu da naruše ceo koncept srećnog života? Bežanje od konflikata nije rešenje. Potiskivanje problema je možda najgore rešenje. Jedino je suočavanje sa konfliktom potencijalno dobro rešenje. Potencijalno, jer se treba suočiti na pravi način.

 

Baza rešenja konflikta je u komunikaciji. Ljudi su razvili govor jer se inače ne razumeju. Kada reagujete na neki sukob agresivnim ćutanjem, ne očekujte da će to bilo ko razumeti. Morate komunicirati. Međutim, ta komunikacija treba da bude prava i iskrena komunikacija. Ono što se tu nikako ne uklapa, a često je u svađama prisutno, izgleda ovako:

 

Sagovornici pokušavaju jedno drugo da optuže za izazivanje svađe. Raste tenzija. Naravno, ne slažu se oko toga ko je prvi počeo. Razgovor prerasta u viku. Vikom pokušavaju da smire viku, optužujući jedno drugo povodom toga ko je prvi počeo da se dere. Kako Kristof Kare zanimljivo to ilustruje, uglavnom žena upućuje sledeću rečenicu : nerviraš me jer se dereš, a od partnera dobija povratnu : derem se jer me nerviraš. Ovaj primer dovoljno dobro ilustruje ishod ovog konflikta. Naravno, ljudi se vrte u krug i ne uspevaju ništa da reše. Razgovor prestaje kada se energija istroši, a konstruktivno rešenje izostaje. To otvara put novim konfliktima.

 

Dakle, ako želite da izbegnete mučne svađe valjalo bi da izbegnete sledeće tri stvari:

 

  • Ne postavljate pitanje ko je prvi počeo. To očigledno može samo da nervira, i svakako nije najbitnije na svetu. Najbitnije je da konflikt postoji, a utvrđivanjem ko je prvi počeo, nećete ga rešiti.
  •  
  • Ne vičite – šta time postižete? Naravno da postižete pražnjenje energije i tenzije koja vas preplavljuje. Ali, šta konstruktivno postižete? Ponekad možete zaplašiti vašeg sagovornika i ispasti «pobednik», ali da li je to rešenje konflikta? Gore je opisano da imperatora ima malo, a vi se verovano nalazite u odnosu koji je implicitno baziran na jednakosti. Vikanje samo sputava vašu sreću.
  •  
  • Ne budite pasivno-agresivni – ako želite da durenjem postignete cilj, možda ga i postignete, ali kratkoročni! Pravo rešenje konflikta se ne postiže ni otvorenom, ni pasivnom agresijom.

 

Kada se nađete u neposrednom konfliktu s vašim bližnjim, poželjno je da se postavite na sledeći način. Ukoliko je konflikt već verbalizovan i u toku, ukoliko je dobrim delom već postao svađa, a vi saučesnik u njoj, usvojite sledeće načine ponašanja:

  • Obraćajte pažnju na sadržaj poruke, ali i na formu – sadržaj poruke vam najbolje govori šta osoba misli, dok vam forma može odati kako se oseća. Intonacija, izraz lica ponekad govore više nego same reči
  • Slušajte i odgovarajte – pustite sagovornika da ispriča svoju priču i saslušajte ga pažljivo. Dajte mu do znaja da ste ga čuli i odgovorite vašim iskrenim stavom na njegovu poruku
  • Budite autentični – igranje različitih igara može da vam pruži osećaj da ste dobili bitku, ali ne ne i rat. Igranje igara ne rešava konflikt, već ga produbljuje. Zato budite to što jeste. Ne plašite se da kažete šta mislite i osećate. Jedino tako možete razmotriti problem
  • Predlažite rešenja – iako mislite da ste promislili sve alternative i da možda znate koje je najbolje rešenje vašeg problema, možda se druga strana ne slaže s vama. Predlažite rešenja i zajedno diskutujte o njima. S druge strane, pokušajte da se suzdržite od zahteva da i vaš sagovornik bude pun inovativnih rešenja. Jednostavno recite šta vi mislite da je ispravno i pokušajte da diskutujete o tome
  • Ukoliko se nađete u konfliktu sa jako teškim sagovornikom koji se koristi «zabranjenim» stilovima komunikacije u konfliktu, optužuje vas, biva pasivno-agresivan ili viče, nemojte na sebe uzimati zadatak da ga prevaspitavate. Time možete samo pojačati tenziju. Umesto toga, ne odustajte od vaših principa dobre komunikacije. Ostanite staloženi i držite se osnovne priče. Fokusirajte se na osnovni problem i ne dozvolite da vas sporedni ometu.

 

Šta sve radi svađalački tip?

 

a) šalje negativne poruke – ovo se može poistoveti sa sebičlukom, jer osoba traži da se odreknete svojih želja i stavova da biste nju usrećili

 

b) ističe se – ako je cilj pobediti u svađi, deo svađanja je isticanje, šepurenje, pokušaji da se reputacija gradi na sputavanju sagovornika

 

c) podsmeva se – na različite načine. Odbijanjem dalje priče, direktnom ironijom, namernim pogrešnim tumačenjem

 

d) etiketira – vašu celu ličnost pokušava da okarakteriše nekim vašim ponašanjem. Ako ste nekada postupili nemarno, kaže vam da ste nemarna osoba. Ako ste nešto prečuli, kaže da ste nepažljivi

 

e) pogrešno uopštava – koristi se rečima «uvek» i «nikad» na neprikladan način. Ako pojedinac želi da rasplamsa svađu i iz nje izađe kao pobednik, često će vam uputiti rečenicu tipa «ti nikada nisi tu za mene» ili «uvek hoćeš da isteraš svoje»

 

često se dešava da smirenost jednog sagovornika još više povećava tenziju u drugom, koji je rešio da izađe kao pobednik iz konflkta, a ne da ga zajedničkim snagama reši. Ukoliko je vaš sagovornik agresivan i ne omogućava vam da nastavite razgovor o prvobitnom problemu, ne insistirajte. Obrazložite da niste za taj vid komunikacije, već da želite da zaista popričate o problemu, trezveno i uzajamno

 

ponekad ni ovo ne dovodi do rešenja. Često se to dešava u situaciji sa jako dominantnim ili agresivnim ljudima. Oni često žele da gospodare situacijom i sve drže pod kontrolom. Ako uvidite da je komunikacija, koja je srž rešavanja konflikata, nemoguća sa vašim sagovornikom, vratite se na početak i ponovo preispitajte svoje prioritete. Da li želite da imate odnos sa osobom koja neće da vas sasluša i sa vama razgovara?

 

Poenta je u tome da zaisata postoje osobe koje nisu naučile osnovne veštine komunikacije, koje ne veruju poslovici da «lepa reč zlatna vrata otvara», po prirodi su impulsivne i jako je teško ostvariti kontakt sa njima. Ako ste vi «mirotvorac» pa naiđete na takvu osobu, manja je šteta. Možete pokušati da svojim veštinama poboljšate komunikaciju, a ako ništa ne funkcioniše, možete i otići. Veća je, međutim, šteta ukoliko ste vi sami impulsivni, konfliktni i nekompromisni. Tada verovatno vi bivate izvor tenzije i gajite nerealistična očekivanja da će se ostatak sveta povinuti vašim željama.

 

Bilo bi poželjno da preispitate koliku korist, a koliku štetu dobijate od toga. Ako uspevate da osvajate svoje ciljeve na silu, verovatno vas se ljudi plaše, možda vas i ne vole, ali moraju da vas trpe, a možda još nešto gore od toga. Rečeno je da svaki konflikt i unutrašnji i spoljašnji implicitno uključuje i druge ljude. Ako težite sreći i skladu, poželjno bi bilo da to postižete razumevanjem, saosećanjem, razgovorima i dogovorima.

Autor: Renata Senić

preuzeto psihoterapijsketeme.rs

 

Kako se treba ponašati u konfliktnim situacijama?

 

 

- Treba reći šta nam smeta u ponašanju ili razmišljanju druge osobe. Bilo bi dobro da govorimo iz takozvane “ja pozicije”, ne napadajući drugoga i da uvek kritikujemo samo ponašanje. U psihologiji ovo zovemo asertivan način koji podrazumeva da poštujemo drugu osobu, ali i sebe. Na primer “Meni smeta tvoje ponašanje”, umesto “Užasno se ponašaš”. Kada ne mislimo isto možemo reći “Ne slažem se sa tvojim mišljenjem”, a nikako “Tvoje mišljenje je glupo”. Ne smemo da etiketiramo druge u konfliktu tako što kritikujemo njih kao osobe, jer će poželeti da se odmah odbrane od “napada”. Ovaj način ulaženja u konflikt ne vređa drugu osobu, a i ako je kritikujemo ona tačno i precizno zna šta od nje očekujemo da promeni u svom ponašanju.

 

Kada za konflikt kažemo da je funkcionalan i da je pozitivno uticao na neku situaciju?

 

- U situaciji kada je konflikt doveo do rešavanja nekog problema. Naglasila bih da ovde stav svih osoba u konfliktu treba da bude da žele da zadovolje i svoje i interese druge strane, što je sasvim suprotno od “ili ja ili ti”, odnosno ili gubim ili dobijam. U tom slučaju u pitanju je nadmetanje u kojem vodimo računa samo o svojim interesima, a drugoga doživljavamo kao protivnika kojeg moramo da pobedimo, jer drugačije mi ne vredimo. Ovakve osobe svaki ustupak u mišljenju ili ponašanju doživljavaju kao lični poraz, a konflikte i kritike ponašanja shvataju kao napad na sebe kao osobu.

 

Kako proceniti kada treba odreagovati, a kada je bolje sprečiti konflikt i ne dolivati „ulje na vatru“?

 

- Neki ljudi stalno povlađuju zato što izbegavaju sukob, boje ga se, a to pokazuju tako što ćute, trpe i odlaze iz konfliktne situacije. Rekla bih da takve osobe ne vode računa o sebi i ne osećaju samoljubav. Ljubav prema drugome i ljubav prema sebi mogu povremeno biti u sukobu. Ako je tako, onda povremeno moramo doneti jasnu odluku o tome da li ćemo zadovoljiti svoje ili, na primer, partnerove želje. Važno je znati da kada volimo sebe, možemo da volimo i drugoga, odnosno možemo oba osećanja imati istovremeno i da opet ne želimo da se složimo sa stavom osobe koju volimo. Samopouzdani i emocionalno pismeni ljudi znaju da konflikt, ljutnja i ljubav mogu zajedno. Dakle, partner nas neće više voleti ako mu u svemu povlađujemo, niti će nas više voleti ako stalno povlađuje on nama.

Kada neko nastoji da konflikt razreši mirno, da li to znači da se ne bori dovoljno za svoja uverenja ili za ono što želi?

 

- Ako to mirno razrešenje znači da samo ćutimo i povlađujemo drugoj osobi onda to nije dobro za nas. Osobe kojima je bila uskraćivana roditeljska ljubav kad god se nisu ponašali onako kako su roditelji očekivali, najčešće su ti koji ćute u konfliktu. Tako se ponašaju i oni čiji su se roditelji puno i često svađali. Ove osobe misle da je svaki konflikt težak i nerazrešiv, ili ne veruju da su sposobne da ga reše.

Logika osobe koja često popušta je da je ona manje važna od druge osobe, kao i od njihovog odnosa. Ne bih ovo preporučila kao stalni izbor zato što govori o tome da ovakva osoba sebe smatra manje ili nedovoljno važnom. A ponekad, kada nam je odnos sa nekom osobom u tom trenutku važniji od onoga oko čega je sukob počeo, dobro je i popustiti.

Konflikti se najčešće doživljavaju lično, zbog čega se i završavaju ljutnjom i svađom. Kako problem sagledati sa distance i ne prihvatati svaku kritiku kao napad na sebe?

- Konflikti se doživljavaju lično onda kada ne umemo da razlikujemo sebe od svog ponašanja. To je stav koji je normalan kod deteta zato što ono nema sposobnosti da shvati da ga roditelji vole i ako mu ne daju igračku ili ne ispune neku drugu želju. Dete, takođe, ne može da razazna da je svaka roditeljska kazna usmerena na njegovo ponašanje, a ne na njegovo biće. Kada roditelji ponavljaju detetu da ga vole, ali da kažnjavaju njegovo ponašanje, ispunjen je jedan važan razvojni zadatak koji ga je naučio da razlikuje svoju ličnost od svojih osećanja, misli i postupaka. Dete koje ne shvati ovu razliku smatra da je konflikt, ili kritika ponašanja, napad na njegovu ličnost, a kada odraste očekuje od svih oko sebe da ga bezuslovno prihvate, i njegove želje, mišljenja i ponašanja. Zbog toga i ima stalne konflikte koje shvata lično, žustro ulazi u njih, često se vređa, a ljutnju drugih definiše kao prezir, odbacivanje ili mržnju. Deca koja su previše socijalizovana i koja su bila uslovljavana roditeljskom ljubavlju, boje se da ih drugi neće voleti ako uđu u konflikt, pa se trude da se ponašaju na način kako se to traži od njih.

Kada se sukob pretvori u svađu najčešće dolazi do razmene uvreda a ne argumenata, pa i prekida komunikacije. Kako u takvim situacijama zrelo odreagovati?

- Razmena uvreda znači da kritikujemo osobu, odnosno vređamo je koristeći izraze prezira, a ponekad i mržnje. Ljudi često kažu da nisu mogli da se kontrolišu u jakim osećanjima i da zato vređaju i viču, što je zabluda, jer sami vladamo svojim emocijama. Druga česta zabluda je da nas je neko “naterao” da vičemo ili ga vređamo, jer nas drugi ne mogu naterati ni da se ljutimo, ni da osećamo sreću, u pitanju je samo naš doživljaj situacije.

 

Zbog čega emocije igraju važnu ulogu u konfliktima?

 

Uloga emocija je da nam ukaže da neku situaciju, događaj ili osobu doživljavamo kao važnu. Zbog toga mogu da budu i prijatne i neprijatne. Ulazimo u konflikt kada nam je neka želja, ponašanje ili mišljenje važno i ljutimo se zato što se ta druga osoba ne ponaša onako kako mislimo da treba. Ako je ljubav odnos bliskosti, onda znači da je u njemu normalno da se ljutimo na one koje volimo i koji nam znače. I zato su i neprijatne emocije bitne – pokazuju ko nam je važan i šta očekujemo da promeni.

 

Kako se ponašati u konfliktima?

 

Zbog čega najčešće nastaju sukobi, kada i kako ih rešavati, koliko mogu da budu funkcionalni i zašto ih neki doživljavaju kao bitku u kojoj se mora pobediti - za Život Plus govori psihoterapet i psiholog Maja Stoparić iz instituta „Psihopolis“

Konflikti nastaju zato što svi imamo želje koje se međusobno isključuju

 

Konflikti nastaju zato što svi imamo želje koje se međusobno isključuju

 

Kakav god da ste tip ličnosti, od povremenih konflikata ne možete pobeći. Oni su sastavni deo ponašanja i najčešće jedan od načina da se izborimo za ono što želimo. Međutim, zbog različitih i suprotstavljenih motiva, potreba, uverenja, stavova, pa i želja u životu nije moguće dobiti sve što želimo. Pa otud, valjda, i sukobi koji ne moraju uvek da budu i negativni. Psiholozi često ističu kako su konflikti i dobar način da bolje upoznamo i sebe i druge, jer se u njima uglavnom sve otkrije i mnoge stvari koje su se vremenom zatrpavale „izlaze na površinu“. Ipak, nije nimalo prijatno naći se u konfliktnoj situaciji, a još teže je naći razumno rešenje koje će pomiriti dve strane. Više o tome zbog čega najčešće nastaju sukobi, kada i kako ih rešavati, koliko mogu da budu funkcionalni i zašto ih neki doživljavaju kao bitku u kojoj se mora pobediti, razgovarali smo sa psihoterapeutom i psihologom Majom Stoparić iz instituta „Psihopolis“.

 

- Konflikti nastaju zato što svi imamo želje koje se međusobno isključuju. Zbog toga neslaganje sa drugom stranom uglavnom doživljavamo kao pretnju svojim željama i interesima, odnosno kao prepreku da nešto ostvarimo. U tom slučaju imamo takozvanu zabludu “nulte sume” koja znači da ako si ti pobednik, onda sam ja gubitnik, odnosno jedan mora da pobedi. Dakle, kada saberemo rezultat je nula. Postoje i situacije kada osoba o kojoj pričamo ne ume da prihvati kritiku za svoje ponašanje zato što to doživljava kao odbacivanje, prezir ili mržnju, a ne kao ljutnju. Ona to “čita” kao kritiku bića, pa kada, na primer, čuje “prestani da kasniš”, direktno to prevodi u “ja sam neodgovorna i on me ne voli”. Ili će sebe ubediti da ne vredi dovoljno čim je dobila takvu kritiku.

 

Kada dete naučimo da je konflikt moguć i normalan u dobrim odnosima, onda ono i kada poraste ume da razume da može da ima konflikt u raznim oblastima komunikacije, kao i to da je normalno da nema uvek iste želje, mišljenja i stavove sa drugima, ali da neslaganje ne znači odbacivanje, prezir ili mržnju.

 

Kako se treba ponašati u konfliktnim situacijama?

 

- Treba reći šta nam smeta u ponašanju ili razmišljanju druge osobe. Bilo bi dobro da govorimo iz takozvane “ja pozicije”, ne napadajući drugoga i da uvek kritikujemo samo ponašanje. U psihologiji ovo zovemo asertivan način koji podrazumeva da poštujemo drugu osobu, ali i sebe. Na primer “Meni smeta tvoje ponašanje”, umesto “Užasno se ponašaš”. Kada ne mislimo isto možemo reći “Ne slažem se sa tvojim mišljenjem”, a nikako “Tvoje mišljenje je glupo”. Ne smemo da etiketiramo druge u konfliktu tako što kritikujemo njih kao osobe, jer će poželeti da se odmah odbrane od “napada”. Ovaj način ulaženja u konflikt ne vređa drugu osobu, a i ako je kritikujemo ona tačno i precizno zna šta od nje očekujemo da promeni u svom ponašanju.


Kada za konflikt kažemo da je funkcionalan i da je pozitivno uticao na neku situaciju?

 

- U situaciji kada je konflikt doveo do rešavanja nekog problema. Naglasila bih da ovde stav svih osoba u konfliktu treba da bude da žele da zadovolje i svoje i interese druge strane, što je sasvim suprotno od “ili ja ili ti”, odnosno ili gubim ili dobijam. U tom slučaju u pitanju je nadmetanje u kojem vodimo računa samo o svojim interesima, a drugoga doživljavamo kao protivnika kojeg moramo da pobedimo, jer drugačije mi ne vredimo. Ovakve osobe svaki ustupak u mišljenju ili ponašanju doživljavaju kao lični poraz, a konflikte i kritike ponašanja shvataju kao napad na sebe kao osobu.

 

IZMEĐU LJUBAVI I MRŽNJE - Konflikti u ljubavi su normalni, jer bi inače u suprotnom značilo da dvoje ljudi stalno žele iste stvari. Najvažnije je reći šta vam smeta u partnerovom ponašanju i jasno i precizno tražiti promenu. Ponekad je ta promena moguća, a ponekad nije i na vama je da odlučite koliko vam je to prihvatljivo i da li je ta promena koju tražite nešto što je vaša životna vrednost. Takođe je bitno da shvatite da kada partner ne prihvata neku vašu želju (odlazak na godišnji, način provođenja slobodnog vremena...), ne znači da vas ne prihvata kao ličnost, niti da vas odbacuje. U vezama se često dešava da se mali konflikt pretvori u nešto veliko i nerešivo. Pojedine osobe, umesto da se ljute na partnera, biraju prezir i odbacivanje, što izaziva stvarno odbacivanje s druge strane i tako u krug dok odnos ne bude sve gori.

 

Kako proceniti kada treba odreagovati, a kada je bolje sprečiti konflikt i ne dolivati „ulje na vatru“?

 

- Neki ljudi stalno povlađuju zato što izbegavaju sukob, boje ga se, a to pokazuju tako što ćute, trpe i odlaze iz konfliktne situacije. Rekla bih da takve osobe ne vode računa o sebi i ne osećaju samoljubav. Ljubav prema drugome i ljubav prema sebi mogu povremeno biti u sukobu. Ako je tako, onda povremeno moramo doneti jasnu odluku o tome da li ćemo zadovoljiti svoje ili, na primer, partnerove želje. Važno je znati da kada volimo sebe, možemo da volimo i drugoga, odnosno možemo oba osećanja imati istovremeno i da opet ne želimo da se složimo sa stavom osobe koju volimo. Samopouzdani i emocionalno pismeni ljudi znaju da konflikt, ljutnja i ljubav mogu zajedno. Dakle, partner nas neće više voleti ako mu u svemu povlađujemo, niti će nas više voleti ako stalno povlađuje on nama.

 

Kada neko nastoji da konflikt razreši mirno, da li to znači da se ne bori dovoljno za svoja uverenja ili za ono što želi?

 

- Ako to mirno razrešenje znači da samo ćutimo i povlađujemo drugoj osobi onda to nije dobro za nas. Osobe kojima je bila uskraćivana roditeljska ljubav kad god se nisu ponašali onako kako su roditelji očekivali, najčešće su ti koji ćute u konfliktu. Tako se ponašaju i oni čiji su se roditelji puno i često svađali. Ove osobe misle da je svaki konflikt težak i nerazrešiv, ili ne veruju da su sposobne da ga reše.

Logika osobe koja često popušta je da je ona manje važna od druge osobe, kao i od njihovog odnosa. Ne bih ovo preporučila kao stalni izbor zato što govori o tome da ovakva osoba sebe smatra manje ili nedovoljno važnom. A ponekad, kada nam je odnos sa nekom osobom u tom trenutku važniji od onoga oko čega je sukob počeo, dobro je i popustiti.

Konflikti se najčešće doživljavaju lično, zbog čega se i završavaju ljutnjom i svađom. Kako problem sagledati sa distance i ne prihvatati svaku kritiku kao napad na sebe?

- Konflikti se doživljavaju lično onda kada ne umemo da razlikujemo sebe od svog ponašanja. To je stav koji je normalan kod deteta zato što ono nema sposobnosti da shvati da ga roditelji vole i ako mu ne daju igračku ili ne ispune neku drugu želju. Dete, takođe, ne može da razazna da je svaka roditeljska kazna usmerena na njegovo ponašanje, a ne na njegovo biće. Kada roditelji ponavljaju detetu da ga vole, ali da kažnjavaju njegovo ponašanje, ispunjen je jedan važan razvojni zadatak koji ga je naučio da razlikuje svoju ličnost od svojih osećanja, misli i postupaka. Dete koje ne shvati ovu razliku smatra da je konflikt, ili kritika ponašanja, napad na njegovu ličnost, a kada odraste očekuje od svih oko sebe da ga bezuslovno prihvate, i njegove želje, mišljenja i ponašanja. Zbog toga i ima stalne konflikte koje shvata lično, žustro ulazi u njih, često se vređa, a ljutnju drugih definiše kao prezir, odbacivanje ili mržnju. Deca koja su previše socijalizovana i koja su bila uslovljavana roditeljskom ljubavlju, boje se da ih drugi neće voleti ako uđu u konflikt, pa se trude da se ponašaju na način kako se to traži od njih.

 

Kada se sukob pretvori u svađu najčešće dolazi do razmene uvreda a ne argumenata, pa i prekida komunikacije. Kako u takvim situacijama zrelo odreagovati?

 

- Razmena uvreda znači da kritikujemo osobu, odnosno vređamo je koristeći izraze prezira, a ponekad i mržnje. Ljudi često kažu da nisu mogli da se kontrolišu u jakim osećanjima i da zato vređaju i viču, što je zabluda, jer sami vladamo svojim emocijama. Druga česta zabluda je da nas je neko “naterao” da vičemo ili ga vređamo, jer nas drugi ne mogu naterati ni da se ljutimo, ni da osećamo sreću, u pitanju je samo naš doživljaj situacije.

 

Zbog čega emocije igraju važnu ulogu u konfliktima?

 

- Uloga emocija je da nam ukaže da neku situaciju, događaj ili osobu doživljavamo kao važnu. Zbog toga mogu da budu i prijatne i neprijatne. Ulazimo u konflikt kada nam je neka želja, ponašanje ili mišljenje važno i ljutimo se zato što se ta druga osoba ne ponaša onako kako mislimo da treba. Ako je ljubav odnos bliskosti, onda znači da je u njemu normalno da se ljutimo na one koje volimo i koji nam znače. I zato su i neprijatne emocije bitne – pokazuju ko nam je važan i šta očekujemo da promeni.

 

Kako je najbolje rešavati konflikte? Da li ih treba odmah rešavati ili sačekati neko vreme da se stvari malo slegnu?

 

- Ako razgovaramo sa osobom koja ume da se ponaša u konfliktnim situacijama, dobro je da odmah ukažemo na neslaganje. Što manje vremena prođe, veća je mogućnost da ćemo sukob i rešiti. Konflikte je dobro odmah rešavati zbog toga da se stvari i neprijatna osećanja ne gomilaju, jer im se tako daje i veća vrednost. Dobro je, takođe, rešavati ih u četiri oka, kao i to da ne tražimo od drugih ljudi da nam pomažu i presuđuju ko je u pravu. Ukoliko osoba oseća bes a ne ljutnju, dobro je konflikt odložiti dok se intenzitet emocije ne smanji.

pretraga sajta

izdvajamo

besplatno na sajtu

BESPLATNO OPŠIRNIJE

KALENDAR DOGAĐAJA

BEOGRAD, NOVI SAD...

oglašavanje seminara, predavanja, tribina, radionica.

Kako postaviti dogadjaj na kalendar?

POLEMIKA NA TEME SAJTA
VIRTUELNE PROMOCIJE

uputstvo za pristup

za ULAZ klikni na sliku

povremeno je potrebna šifra: sokak