SPOLJNI NIVO UMA - SVEST


Ovo je deo uma koji barata našim čulima (vid, sluh, ukus, miris i dodir) koja su usmerena ka spoljnom svetu. Samim tim glavni zadatak svesti je skupljanje informacija iz spoljnog sveta. Prikupljajući razne informacije putem naših čula, svest ima važan zadatak učenja znanja i veština koje su vam neophodne da bi opstali u tom svetu. Međutim, ne zaboravite da svest nije jedini nivo uma, samim tim sve informacije koje stižu spolja porede se sa onim unutrašnjim, već postojećim znanjem o njima. To poređenje funkcioniše kao filter realnosti uma, tako da svaka informacija o kojoj već imamo unutrašnje znanje i iskustvo, biva tretirana u skladu sa tim prošlim iskustvom.

Ono što je važno da znate da se ovo poređenje ne vrši na osnovu podele na dobro-loše, pozitivno-negativno, nego na osnovu snage prvog utiska. Drugim rečima prvo iskustvo o bilo čemu uvek ima prioritet, bez obzira kako bi vi sad, sa sadašnjim znanjem o spoljnom svetu želeli da tumačite neku situaciju ili informaciju. To vaše unutrašnje znanje formira i definiše vaš doživljaj stvarnosti.


Ovaj nivo uma ima nekoliko bitnih osobina, koje utiču na naš doživljaj stvarnosti:


* Analitičnost je prva osobina naše svesti. To je osobina svesti da analitički posmatra svaku situaciju u kojoj se nađete, rastavlja je na delove i traži u vašoj bazi podataka (vaša prošla iskustva) adekvatno rešenje. To pretraživanje baze podataka (vašeg postojećeg znanja) se odvija velikom brzinom, a pošto u vama već postoje stara iskustva i reakcije za skoro svaku situaciju u kojoj se nađete, te postojeće reakcije se automatski primenjuju. Analitička osobina svesnog nivoa uma se ogleda u sposobnosti traženja rešenja i izvršavanja istih, koje su posledica vašeg postojećeg znanja (vaših prošlih iskustava).

 

* Racionalnost je sledeća osobina Svesti. Ova osobina svesti čini da vi uvek objašnjenje za vaše postupke bez obzira da li su dobri ili ne (pušenje, gojaznost, alkoholizam). Ova osobina svesti javlja se kao posledica vaših postojećih znanja, pa onda u skladu sa tim vašim znanjem ona vrši racionalizaciju.Ukoliko nemamo objašnjenje zašto nešto radimo, tako kako radimo, onda postajemo anksiozni, nervozni i frustrirani. Ako to stanje potraje dovoljno dugo, ono dovodi do ozbiljnih mentalnih i fizičkih poremećaja. Mentalne ustanove su prepune ljudi koji rade neke stvari, a pri tome neznaju zašto to rade.


Jedini problem sa ’’ovim pravim – racionalnim razlogom’’ nekog lošeg ponašanja je taj što to nikad nije pravi razlog. Na primer, pušači kažu: Pušim zato što me to smiruje, daje mi vreme da smireno razmislim i sl. Debeli ljudi kažu: Ja sam debeo zato što jedem kad mi je dosadno, kad sam nervozan, kad sam tužan, kad sam pospan, kad sam....


Naravno, sigurno ste već primetili, da svi ti navedeni razlozi nikad nisu realni razlozi, nego isključivo lični. Lični su zato što su posledica vašeg ličnog doživljaja sebe. Pušači pre nego što su stvorili naviku, su slušali druge pušače kako pričaju: Pušim zato što me to smiruje, pušim zato što.... Debeljuce su čule druge debeljuce kako kažu: Jedem zato što sam nervozan, jedem zato što mi je dosadno, jedem zato što.... Oni su te priče, kad su ih čuli prihvatili kao svoju istinu, jer je to bilo prvo iskustvo sa tom informacijom. Sad, shvatate kako ’’Racionalni razlozi’’ nekog lošeg ponašanja, nikad nisu pravi, uvek su samo vaši lični razlozi.

 


* Kritički stav je sledeća osobina Svesti. To je osobina svesti da kritikuje i osporava sve ono što nije u skladu sa vašim postojećim stavovima. Pri tome, svi vaši stavovi o bilo čemu su posledica vašeg postojećeg znanja. Vaši sadašnji stavovi o svemu, nastali su na osnovu vaših prvih utisaka, a prve utiske o bilo čemu, a posebno “o sebi’’ ste stekli u vreme dok niste znali sve to što danas znate.


Ova kritička osobina svesti se ogleda u tome što na osnovu brzog pregleda vaših životnih iskustava: doživljaja, utisaka, osećanja – smeštenih u trajnoj memoriji (podsvesti), reagujete kritikom na sve što nije u harmoniji (skladu), sa vašim postojećim stavovima.  Kritička osobina je posledica poređenja informacija, sugestija ili ideja koje primate (ili dajete sami sebi) sa vašim postojećim stavovima na tu temu. Na osnovu tog poređenja i pronalaženja vaših postojećih stavova vi ste ili kritički nastrojeni prema novim informacijama ili niste.


Svaka informacija koja je u skladu sa vašim postojećim stavovima biva odmah prihvaćena, a ona koja nije u skladu, odmah se kritikuje i osporava. Sve što vam drugi kažu ili pak vi kažete sami sebi, a pri tome osećate unutrašnji otpor tim informacijama, to je kritička osobina vaše svesti – na delu. Znači, vaš postojeći stav o vama nije takav. Eto vam objašnjenja zašto toliko mnogo ljudi nije sretno i zadovoljno sobom. U skladu sa tom osobinom svesti tj. stalnim kritičkim poređenjem postojećih stavova i novih željenih ideja, vrlo je teško izvršiti promenu svojih rekcija i ponašanja.

 


* Želja za učenjem i razvojem, poznatija kao Snaga Volje. Ovoje izuzetno važna osobina naše svesti. Želja za učenjem, razvojem i stalnim napretkom je gorivo koje nas pokreće na akciju. Međutim, sama želja često traje vrlo kratko. Obično želja traje onoliko dugo koliko traje adrenalin koji se stvorio sa idejom o promeni – znači vrlo kratko. To se dešava zato što svaki put kad poželite nešto da promenite u svom životu, ta vaša želja se suočava sa vašim postojećim znanjem i stavovima na tu temu tj. sa vašom kritičkim stavom. Na primer, vi možete reći: ’’Baciću cigarete i baš ništa me neće naterati da ih ponovo zapalim!’’ ili možete reći sebi: “Od danas jedem samo kad sam stvarno gladan”. Eh, pa svi znate koliko to obično traje.... pre nego što vas neko “iznervira’’ i vi zapalite jednu… ili uđete u frižider i zaključate vrata za sobom. Svi ovi pokušaji, traju upravo onoliko koliko traje količina adrenalina stvorena tom lepom idejom ili željom. Kad adrenalin izvetri, uključuje se vaša kritička osobina i vi počinjete da osporavate tu ideju. Rezultat rada vaše kritičnosti je svima poznat, stara navika se vraća, ovog puta još jača. Istina, zar ne? Dakle ta naša snaga volje, baš i nije neka snaga.


Da rezimiramo, Svesni Um ili Svest je spoljni nivo uma koji se bavi našim spoljnim, društvenim životom. Svest prima informacije iz spoljnog sveta putem naših pet čula: vid, sluh, ukus, miris i dodir. Naša svest funkcioniše na racionalan i analitički način, zato što se stalno bavi informacijama koje se mogu analizirati i proveriti nekim od naših čula. Ta mogućnost provere informacija sa vašim postojećim znanjem, stvara kritički stav svesti. Kritička osobina svesti se aktivira zbog vaših postojećih stavova, koji su posledica znanja koje ste sticali od početka svog života.  Svest radi po principu: Ono što primećujem mojim čulima to postoji i to mogu da razumem! Sve druge informacije koje stižu do naše svesti, a ne dolaze putem naših čula, potpuno zbunjuju našu svest. Taj spoljni, svesni nivo uma, okružuje naše unutrašnje nivoe uma koji se ne bave našim spoljnim svetom, nego nama lično.

 Sa poštovanjem za ovaj tekst Zoranu Pavlović C.Ht.

pretraga sajta

izdvajamo

besplatno na sajtu

BESPLATNO OPŠIRNIJE

KALENDAR DOGAĐAJA

BEOGRAD, NOVI SAD...

oglašavanje seminara, predavanja, tribina, radionica.

Kako postaviti dogadjaj na kalendar?

POLEMIKA NA TEME SAJTA
VIRTUELNE PROMOCIJE

uputstvo za pristup

za ULAZ klikni na sliku

povremeno je potrebna šifra: sokak