Podsvesni nivo Uma – Podsvest


Pravo mesto sa kojeg mi upravljamo svojim telom i životom... je na nivou ispod svesnog, na nivou koji nazivamo podsvesni um - podsvest. Da bi ste bolje razumeli kako ovaj nivo uma funkcioniše, najjednostavnije je da ga uporedimo sa kompjuterom. Zato što kompjuter funkcioniše po istim principima kao naš um. Vi znate da kad kupite novi kompjuter i pokušate nešto da radite sa njim, desi se - ništa. Razlog za to je, što u novom kompjuteru nema svih onih programa koji vama trebaju. To znači, kompjuter da bi radio mora imati instalirane

određene programe. Kad ih instalirate, vaš kompjuter radi koristeći te instalirane programe.

 

Upravo je to način i princip po kome radi naš um. Ljudski um je u stvari najsavršeniji biološki kompjuter. Kad smo se rodili, naši kompjuteri su bili skoro potpuno prazni, bilo je par osnovnih programčića koji pokreću telesne funkcije i to je sve. Svakog dana od tada mi dodajemo neke nove programe i pojačavamo postojeće. Osnovno pravilo našeg uma (biološkog kompjutera) je sledeće: On nas uvek održava onakvom osobom kakvom sebe doživljavamo. To kako sebe doživljavamo su naši stavovi (programi) koji su nastali kao rezultat naših životnih iskustava.


Pored našeg spoljnog svesnog-fizičkog nivoa uma, sledeći nivo uma je onaj unutrašnji-telesni, koji smo nazvali podsvest. Podsvest predstavlja mnogo veći deo uma od onog spoljnog. Ona može obraditi milione čulnih informacija svake sekunde i zbog toga sadrži svu našu mudrost, sećanja, iskustva i reakcije. Ovaj nivo uma predstavlja u punom smislu izvor naše kreativnosti koji pri tome skladišti i pokreće sve naše “programe’’ automatskog reagovanja i ponašanja koje koristimo u svakodnevnom životu.

 

Drugim rečima, ovaj nivo uma predstavlja funkciju “autopilota’’ koja nam omogućava da radimo više stvari istovremeno bez potrebe da se koncentrišmo na svaku od njih ponaosob. Vožnje automobila je tipičan primer, zato što vožnja podrazumeva mnoštvo malih operacija – upravljanje svim ručicama i pedalama, ubrzavanje, kočenje, skretanje, itd. Sve te operacije nakon dovoljnog broja ponavljanja postaju potpuno automatske. Tako da kad rešite da odete negde, sednete u auto, i dok se vozite vi ne razmišljate o papučicama i ručicama, nego o nekoj stotoj stvari, a auto kao da ide sam, ima autopilota - Vas. Ono što ste jednom naučili i usvojili kao svoju automatsku reakciju više nije interesantno za vašu svest.

 

Ovo nas dovodi do spoznaje da su sve informacije, u jednom trenutku našeg života bile nove za nas. Da bi postale ono što su danas u našoj memoriji su kodirane (označene) putem naših osećanja. Osećanja su telesne senzacije kojima reagujemo na primljenu informaciju. Samim tim, što su osećanja vezana za određenu informaciju jača, to će prvi utisak o toj informaciji biti dublje biti urezan u našu podsvest. U ekstremnim situacijama, ovo vodi ka “Trenutnom Znanju”. Ovakvo iskustvo se stiče obično u šok situacijama tipa : “Čovek koga je ujela zmija” ili “Dete koje je dotaklo vrelu ringlu”. Ovakva šokantna iskustva, praćena su jakim osećanjima, koja trenutno bivaju urezano duboko u sve nivoe uma.


Drugi način, da se nove ideje utisnu duboko u podsvest je putem ponavljanja.  To je upravo način kojim se uči, a isto tako je to način kojim se stvaraju navike. Stalnim ponavljanjem određene informacije ili sugestije, naša reakcija na nju postaje uobičajena i automatska. Bez obzira da li mi tu našu reakciju, koja je posledica prvog utiska, posle izvesnog vremena smatramo dobrom ili lošom.


Pitajte svakog pušača kakav ukus su imale njegove prve cigarete, a on i dalje puši? Svesno gledano, kazaće vam da su prve cigarete bile odvratne i da je tad znao, ono što sad zna, nikad ih ne bi zapalio. ALI, TO NIJE SNAGA PRVOG UTISKA. To je njegovo sadašnje svesno, logičko, racionalno razmišljanje. Snaga prvog utiska su njegova osećanja u vezi tog postupka u tom trenutku. Kad je palio svoje prve cigarete, palio ih je sa sebi dragim ljudima i zato se osećao: Važan, Bitan, Jak, Odrastao, Buntovnik, itd. Ta fenomenalna osećanja su “snaga prvog utiska” o pušenju, a ne njegovovo sadašnje razmišljanje. Taj prvi utisak, odnosno osećanja vezana za prvi utisak su ono što ga još uvek tera da puši.


Zaključak se sam nameće, što su jača osećanja koja prate nove ideje, to je potrebno manje ponavljanja da bi ta ideja bila prihvaćena u podsvesti. Jednom prihvaćena i usvojena ideja postaje program ponašanja. Međutim, kao što ćemo videti, ponekad je potrebno da unapredimo naše stare, zastarele programe ukoliko želimo da promenimo i unapredimo naše živote. E, tu se javlja problem. Kao što smo videli na primeru štampača, ne možemo promeniti naše rezultate ili programe ponašanja niti logičnim argumentima niti napornim radom. Jedini način da ih promenimo je da se pozabavimo našim osećanjima i stavovima o situacijama vezanim za trenutke nastajanja tih programa.


Na primer, ako na osnovu naših iskustava doživljavamo sebe kao debeljuce, mi se onda tako i ponašamo. Ako pak doživljavamo sebe kao: vitke ili pušače, nesretne ili uspešne, onda se baš tako i ponašamo, što će reći da to definitivno jesmo – u sopstvenim očima. Taj naš doživljaj sebe je najvažnija karakteristika naše podsvesti koja se zove imaginacija.


Za imaginaciju većina ljudi misli da je to samo kreativnost, nešto poput talenta za muziku, pa ili ga imaš ili nemaš.  No, međutim imaginacija je mnogo više od toga. To je jedna od osnovnih osobina naše podsvesti koja predstavlja mnogo više nego talenat i svako od nas je ima. Imaginacija je naš doživljaj sebe i sveta u kome živimo. Taj naš doživljaj sebe je ono što upravlja našim životom. Naravno, svaki čovek ima svoj doživljaj, kako sebe tako i sveta koji ga okružuje. To nas dovodi do zaključka da je svaki čovek potpuno unikatan i jedinstven.  Upravo zbog te naše unikatnosti, svakome od nas je njegov doživljaj sebe i sveta koji ga okružuje apsolutna istina.


Ukoliko nam se ne sviđa kako sebe doživljavamo i poželimo da se promenimo, da bi se promena desila, neophodno je da prvo promenimo i unapredimo naše stare stavove (programe) o sebi. Drugim rečima, brisanje teksta koji izlazi iz štampača ne menja uzrok teksta, nego posledicu. Analogno tome, sve dok je naš um programiran da radi stvari na određeni način, nikakav napor ni pokušaj promene u spoljnom svetu neće napraviti tu pravu željenu promenu. To nam govori da je prosto nemoguće prevazići neki naš unutrašnji program ponašanja, nekakvim logičkim argumentima ili  svesnim duboko smisaonim lingvističkim vratolijama. Svaki put kad se direktno sukobe logika i imaginacija, imaginacija uvek izlazi kao pobednik.


Evo u čemu je poenta. U potpuno istom, sadašnjem vremenu i okruženju, svako od nas ima svoj doživljaj sebe i sveta u kome živi. Interesantno je da bez obzira na te naše lične, često potpuno suprotne doživljaje istog sveta, svet se ne menja, on ostaje takav kakav je. Jedina razlika je u našoj imaginaciji.  Naša imaginacija stvara “Naš doživljaj Sveta”. Jednom stvoren, naš doživljaj sveta ostaje takav kakav je kao “Naša Istina o Svetu” sve dok ga ne promenimo na onom nivou uma na kome smo ga stvorili, a to je na podsvesnom nivou.


Ovaj nivo našeg uma je takođe zadužen da nas čuva od svake opasnosti, kako stvarne tako i zamišljene. Nekada ono što je zamišljeno u našoj podsvesti ima uticaj na nas kao i događaj koji se stvarno desio, naša podsvest ne vidi razliku. Ovo je bitna karakteristika naše podsvesti, ona ne razlikuje ono što Svest doživljava kao “Maštu” (nešto što se dešava samo u mislima), od onoga što je “Realnost” (dešava se napolju, u realnom životu). Za Podsvest, sve je to isto. Jedina “Realnost” koju Podsvest priznaje su naša iskustva koja su definisana našim osećanjima. Sva naša iskustva od samog početka našeg života do danas ostaju zabeležena na ovom nivou našeg uma u magacinu koji nazivamo trajna memorija.

 


* Trajna Memorija. Naš um je kao video kamera koja snima non-stop, 24/7 svih 365 dana, čak i dok spavamo. Naša čula non-stop primaju informacije. Sve što vam se ikad desilo, što ste ikad čuli, pomirisali ili osetili ostaje permanentno smešteno i zaključano u velikoj banci sećanja koja se nalazi na unutrašnjem nivou uma u našoj podsvesti. Ta banka sećanja se naziva trajna memorija. To je memorija u kojoj su pohranjena sva naša dešavanja od trenutka rođenja do sad. Ono što zbunjuje ljude je način pristupa i ponovnog pokretanja tih silnih sećanja.


Svaka informacija koja je ikad primljena kroz bilo koje od naših 5 čula, čuva se ovde. Tako da počevši od trenutka, kad je stvoren mozak u maminom stomaku, sve što smo čuli, osetili ili doživeli ostavlja trag u nama. Tako počinje stvaranje velike baze podataka, iz koje se stvaraju naša uverenja, navike i modeli našeg ponašanja. Svi ti podaci nas pretvaraju nas u ono što smo danas. Svaka naša misao, reakcija kao i percepcija u vezi nekoga ili nečega, sve se to zasniva na našim iskustvima iz prošlosti. Jednostavno rečeno: Mi smo danas refleksija svih naših prošlih iskustava.


Ono što muči većinu ljudi je kako ući u tu trajnu memoriju i kako promeniti podatke zabeležene tamo?  Evo odgovora: “Hipnozom možemo ući u trajnu memoriju I izvršiti potrebne promene”. Taj process se zove hipnotička regresija I predstavlja mentalno putovanje kroz vaš život. Npr. u Hipnozi se možete vratiti nazad u vreme vašeg prvog rođendana ili ako želite samog trenutka vašeg rođenja. Koristeći ovaj process, vi dobijate šansu da ponovo vidite sve detalje oko sebe, osetite iste mirise, da osetite ukus kolača na vašem nepcu, i čujete sve ljude koji su tamo sa vama. Da ponovim, mi nikad ništa ne zaboravljamo, mi samo neznamo kako da svesno pristupimo tim sećanjima. Većina tih sećanja je u trenutku kad su se dešavale stvorila naše telesne, automatske reakcije kako na njih tako i na sve slične situacije.

 


* Automatske reakcije - Navike. Naše reakcije svakodnevnim životnim situacijama za koje mislimo da su spontane, odnosno da su automatske u stvari to nisu. Nekada davno, bio je trenutak u vašem životu kad ste prvi put bili u takvoj situaciji i tad niste znali šta da uradite. Na osnovu onog što su vam tad pokazali ili rekli (snaga prvog utiska), vi ste tu sugestiju usvojili kao svoju reakciju na tu situaciju. Naknadnim ponavljanjem pojačali ste i potvrdili taj prvi utisak i tako ga pretvorili u svoju automatsku reakciju na situaciju, odnosno naviku. Sledeći pasus je detaljno objašnjenje procesa formiranja ličnosti. Dobro ga proučite i zapamtite, jer to je objašnjenje kako ste postali to što ste danas. 


Svaka naša reakcija u bilo kojoj situaciji je posledica naše percepcije te situacije. Percepcija situacije predstavlja naše očekivanje u vezi te situacije, a očekivanje je posledica prethodnih iskustava iz sličnih situacija. Ta prethodna iskustva su izgradila stavove u nama o tome šta te situacije znače za nas. Stavovi su nastali kao posledica dominantnih osećanja (telesnih senzacija) koja su se javljala u prvim sličnim situacijama. Prve situacije o bilo čemu dešavaju nam se u prvim godinama života. Inicijalna osećanja koja se tad pojave predstavljaju snagu prvog utiska. Pošto je taj prvi utisak jedini podatak odnosno reper koji imamo u tom trenutku(nemamo današnje znanje), ta osećanja ostaju memorisana kao naša spontana, telesna reakcija na situaciju. Kako se situacije ponavljaju taj prvi utisak se sa svakim novim ponavljanjem pojačava i pretvara u našu automatsku-telesnu reakciju na situaciju. Ta telesna reakcija (osećanje) stvara stav “U Nama O Nama” u takvim situacijama. Jednom stvoreni stav se održava takvim kakav je sve dok se ne promene inicijalna osećanja koja su ga stvorila. Kako se razvijaju naše kognitivne sposobnosti, tako učimo da logički, racionalno definišemo naše reakcije i ponašanja kao pozitivna ili negativna, dobra ili loša, zdrava ili nezdrava, itd. Ali kao što smo već spomenuli u slučaju štampača, te definicije i etiketiranja ne menjaju činjenično stanje, odnosno nas i naše reakcije.


Da ponovim: Dobro proučite gornji pasus, jer to je objašnjenje kako ste postali to što ste danas. Možda slučajno ili ne, naučeni smo da nikad ne uzimamo u obzir da su naša današnja, logička i racionalna objašnjenja samo posledica našeg znanja koje smo sticali slušajući druge ljude, koji nemaju pojma šta mi osećamo, kako to osećamo i kako su se naša osećanja razvijala.


Ako su vam kao detetu vaši roditelji pažljivo sa puno topline stalno ponavljali kako sve što čujete ili vidite “brzo učite i lako pamtite”, hvalili vas za sve što ste naučili….  Vi i danas tako reagujete na svaku novu materiju koju proučavate. Ali isto tako, svi pušači pre nego što su stvorili naviku, prvo su slušali neke druge pušače kako pričaju: Pušim zato što me to smiruje, pušim zato što......  To nam govori da snaga prvog utiska i ponavljanje inicijalnih sugestija važi kako za pozitivne tako i za negativne programe našeg reagovanja i ponašanja, odnosno naše navike.


Navika znači predstavlja našu automatsku reakciju na neko dešavanje. Navike same po sebi nisu ni dobre ni loše, one samo su naučena reakcija, koja se javila kao posledica naših inicijalnih osećanja. Ova konstatacija nas dovodi do nečega što nas čini superiornim u odnosu na sva druga živa stvorenja na planeti zemlji.


* Osećanja. Svaki čovek na planeti zemlji ima unikatne otiske prstiju, onakve kakve nema nijedan drugi čovek, isto tako svako od nas oseća svoja osećanja na samo njegov jedinstven način. Upravo ta činjenica nam govori da su naša osećanja jedini pravi pokazatelj kakav nam je život. Drugim rečima naša osećanja predstavljaju naš unutrašnji kompas, kojim upravljamo našim telom i našim životom. Samim tim, zato što svako od nas oseća svoja osećanja na samo njegov unikatan i jedinstven način, nijedan kalup sem našeg originalnog nam ne odgovara.


U procesu razvoja svakog čoveka, prvo je nastala sposobnost da oseća senzacije, a potom dolaze svesne kognitivne sposobnosti. Te senzacije koje se fizički manfestuju u našem telu nazivamo Osećanjima. Ovaj proces osećanja senzacija je i dalje prisutan u svakome od nas i potpuno se spontano dešava bez ikakvog svesnog napora.


Kao što smo videli na primeru pisma i štampača, “Uzrok – Posledica’’ je prirodni zakon koji važi i u nama. Uzroci svakog našeg ponašanja i stavova o svemu u životu su posledice naših životnih iskustava. Kad se neko oseća loše (strah, strepnja, odbačenost itd.) u određenim situacijama tad znamo da po zakonu “Uzrok – Posledica’’ toj osobi se u životu već desilo nešto što čini da se oseća tako. Desilo se nekad nešto što je snagom prvog utiska, praćenog sličnim situacijama u toj osobi stvorilo podsvesni “Neprijatno mi je”stav,kao telesnu reakciju zaštite. Da nije tako, u tim situacijama bi u toj osobi postojao otvoren istraživački stav umesto neprijatnog.


Stav koji u sadašnjosti aktivira neko naše negativno osećanje, a samim tim i reakciju programiran je prošlim iskustvima. Da nije tako, jednostavno ga ne bi ni bilo. Neko ko ima napade panike i ne može da diše već je imao u svome životu neko loše iskustvo praćeno velikim osećanjem straha gde je pomislio da će umreti.


Apsolutno svi naši stavovi, uverenja i reakcije su posledica naših iskustava, kako onih realnih tako i onih zamišljenih. Sva naša životna iskustva generišu osećanja. Osećanja stvaraju naše stavove o svim životnim situcijama. Stavovi izazivaju naše reakcije, kako dobre tako i loše. Upravo zato je toliko teško promeniti stavove i reakcije (navike) svesnim naporom i logičkim razmišljanjem. Oni nisu deo naše svesti. Stavovi su naša telesna reakcija na situaciju i smešteni su u našoj podsvesti, a podsvest ne poznaje “Dobre ili Loše stavove’’. Ona automatski reaguje telesnim senzacijama-osećanjima u svim situacijama u kojima se nađemo. Ta automatska reakcija je posledica prvih takvih situacija u našem životu. Ovo nam govori da mi uvek pamtimo sva naša iskustva, od trenutka rođenja pa do danas. Neverovatno, zar ne?


Podsvest živi van vremena i prostora, to znači da za našu podsvest ne postoji prošlost ili budućnost, samo sadašnjost. Šta god da nam se dogodilo u detinjstvu, to je ostalo zauvek urezano u našoj podsvesti i dalje postoji u nama kao osećanje koje se aktivira nekom sadašnjom situacijom. Samim tim podsvest predstavlja veliki magacin u kome se čuvaju sva naša iskustva i sećanja. To znači da naša podsvest pamti i pokreće sva naše osećanja, vezana za bilo koju osobu situaciju ili događaj iz naše prošlosti.


Osećanja su sastavni deo našeg Uma i predstavljaju našu telesnu reakciju na informacije, ideje, osobe, situacije…


Naša svest je apsolutno posvećena očuvanju naših već usvojenih stavova i definicija kako onih o nama tako i onih o životu. To važi za sve naše stavove, čak i one koji nam svesno deluju loše. Kako je to moguće, pitate se? Pa evo kako: Svaka informacija koja je u skladu sa vašim postojećim stavovima biva odmah prihvaćena, a ona koja nije u skladu, odmah se kritikuje i osporava. Sve što vam drugi kažu ili pak vi kažete sami sebi, a pri tome osećate unutrašnji otpor tim informacijama, to je kritička osobina vaše svesti – na delu. Ta kritički stav je potvrda prirodnog zakona: Uzrok – Posledica.


Da bi se bilo koja naša reakcija, ponašanje ili stav promenili, prvo je potrebno uspostaviti emotivnu harmoniju, a to se postiže oslobađanjem nagomilanih osećanja koja su stvorila stav koji nam se svesno ne sviđa. Tek kad se uspostavi emotivna harmonija, moguće je promeniti naše postojeće definicije i stavove.


Ovo je neophodno razumeti, zato što kad je neko osećanje u vezi nečega ili nekoga jednom prihvaćeno od strane naše podsvesti, ono je prihvaćeno kao zakon po kome baš tako reagujemo na sve slične situacije. To prihvaćeno osećanje od tog trenutka pa na ubuduće je naša “Automatska Telesna Reakcija’’ koja uvek izaziva određeno ponašanje u svim sličnim situacijama. No, ono što većina ljudi zaboravlja je da su sve naše telesne-emotivne reakcije i stavovi koji nam se danas ne sviđaju, nastali su u vreme kad nismo imali ovo znanje i iskustvo da ih definišemo na današnji način. Sve  naše telesne-emotivne reakcije su nastale u prvih 5-6 godine života.


Što će reći, bez obzira šta naša svest misli o nekoj našoj telesno-emotivnoj reakciji, kad je neko osećanje izazvano dovoljan broj puta određenim situacijama ili uticajima to osećanje stvara naš program ponašanja za sve slične situacije. Pri tome nam ovi naši programi ponašanja i reagovanja deluju potpuno automatski, bez obzira da li su u pitanju zadovoljstvo, bol, nešto dobro ili loše po sadašnjoj proceni naše svesti. Naša podsvest radi na osnovu principa familijarnosti (šta joj je već poznato) i asocijacija, a ne na osnovu Svesne logike da li je nešto dobro ili nije.Naše telesne-emotivne reakcije su vođene našim osećanjima, bez obzira dali ih mi svesno doživljavali kao loša, negativna ili dobra.


Šta su to Negativna ili Loša Osećanja?


* Negativna osećanja su ona osećanja koja čine da se osećamo loše. Da budem još precizniji, to su osećanja koja nas sprečavaju da se konstantno osećamo dobro i na taj način nam ne dozvoljavaju da budemo i radimo najbolje što možemo.


* Negativna osećanja izazivaju neprijatnu telesnu reakciju. Ovakva osećanja su uvek praćena nekim oblikom tenzije, nemira i nelagodnosti u našem telu. Ona nam oduzimaju jasnoću misli, moć koncentracije i smireno logičko razmišljanje.


* Negativna Osećanja čine naš život nepodnošljivim sve dok ih se ne oslobodimo.
Ova zadnja karakteristika je ključna. Zato što naš otpor negativnim osećanjima je ono najbolnije u vezi njih. Svim drugim osećanjima koja nam prijaju mi potpuno automatski dopuštamo da ih osetimo i iskažemo i kao posledicu toga ona se oslobađaju i povlače nazad u ležište.


Primer: Osećanje radosti, zadovoljstva, sreće, seksualnog uzbuđenja itd. Svim ovim osećanjima mi ne pružamo nikakav otpor, naprotiv odmah ih prihvatamo i iskazujemo. No, bez obzira koliko nam se ova osećanja sviđala, ona jako kratko traju i pošto smo ih osetili i iskazali ona se povlače.


Ovo nas dovodi do sledećeg zaključka: Osećanja koja odbijamo da osetimo i iskažemo ne nestaju nego i dalje traju u nama, gomilaju se i traže da ih iskažemo u potpunosti. Znači sva osećanja koja ne iskažemo nego pokušamo da odbacimo ili potisnemo sve jače nas guraju iznutra da bi ih osetili i iskazali.


Kao posledicu tog “Guranja iznutra’’ maksimalno osećamo snagu zakona “Uzrok-Posledica’’. Mi ne možemo promeniti svoje reagovanje na nešto sve dok držimo osećanja u vezi toga potisnuta i zarobljena u nama. Naša osećanja apsolutno uvek nadjačaju naše svesne misli i logiku. Zato svaki put kad dopustimo sebi da osetimo i iskažemo svoja osećanja automatski nestaje pritisak koji ona stvaraju dok ih ignorišemo i potiskujemo. Kad su osećanja jednom iskazana, tad i samo tad ona se povlače i onda naša logika ima punog smisla u definisanju situacije na način koji nama odgovara.


Kao što sam rekao, svako naše sadašnje logičko razmišljanje u odnosu na situaciju u kojoj se nalazimo posledica je onoga šta osećamo u vezi te situacije. Upravo to osećanje koje imamo u nekoj situaciji, pokazuje nam kako naša podsvest doživljava tu situaciju. Što će reći naša podsvesna interpretacija situacije u kojoj se nađemo kontroliše naše intelektualno i logičko razmišljanje odnosno našu Svesnu reakciju.


Dopuštajući sebi da osetimo i iskažemo sva svoja osećanja kako pozitivna tako i negativna, dajemo sebi šansu da uspostavimo mir i harmoniju u nama. Menjajući naš inicijalni način reagovanja na negativna osećanja, tako da umesto dosadašnjeg odbijanja, prihvatimo da ih “Osetimo-Iskažemo-Oslobodimo’’ izazivamo domino efekat koji u potpunosti ruši kulu sazidanu od naših negativnih osećanja koja se naziva Bolest.


Problem je Otpor Osećanjima – Rešenje dolazi kroz Emotivno Pražnjenje


Odupiranje i otpor našim osećanjima je daleko ozbiljnija stvar nego što većina ljudi misli. Sva naša osećanja su dizajnirana tako da se kreću ciklično: “Situacija - Osećanje – Iskažemo ga – Oslobodimo ga – Završen ciklus’’. Pokušavajući da “Ne Osećamo’’ neko naše osećanje automatski stvaramo pritisak i nelagodnost u nama.


Održavanje ovog otpora i čuvanje osećanja potisnutim crpi ogromnu količinu naše životne energije. I kako se potisnuta osećanja gomilaju tako se sve više iscrpljujemo fizički i emotivno. To je kao da pokušavate non-stop da plivate uzvodno. Samo je pitanje vremena kada ćete potpuno iscrpeti svu svoju energiju i potonuti.


Pružajući otpor sopstvenim osećanjima prekidamo naš prirodni ciklus kruženja životne energije: “Situacija - Osećanje – Iskažemo ga – Oslobodimo ga – Završen ciklus’’. Kao posledica ovog prekida kruženja energije, energija koja bi bila usmerena na održavanje savršenog rada svih sistema i organa našeg tela usmerava se na otpor osećanjima i to nas čini slabima. Ta slabost se potom manifestuje nepravilnim radom naših normalnih telesnih funkcija koji se naziva “Bolest’’.
Emotivno Pražnjenje – Oslobađanje Nagomilanih Osećanja se može desiti samo ako Vi to želite i dozvolite ga sebi. Sva naša osećanja traju kratko, osim ako se odupiremo iskazivanju tih osećanja i njihovom oslobađanju. Da zaključimo: Sva naša osećanja kako dobra tako i loša traju vrlo kratko, osim ako im se odupiremo.


Nažalost kod većine ljudi nakon godina negativnog programiranja jedna od osnovnih karakteristika njihove ličnosti je Negativnost. Posle silnih sugestija koje su slušali i ponavljali sami sebi godinama: Ti si nesiguran, Odustani, Ne vredi ni pokušavati, Baš si nesposoban, Baš sam debeo, Ja sam pušač zato što... Njihova podsvest je usvojila te i takve sugestije i pretvorila ih u “Njihovu Istinu”. Zato što u trenutku i vremenu kad su prvi put čuli te i takve sugestije, nisu imali dovoljno znanja i životnog iskustva da ih odbace kao netačne i nebitne za njih.


Svesni nivo našeg uma ne zna kako da barata osećanjima, zato što su osećanja informacija koja do svesti ne dolazi putem naših pet čula. Osećanja dolaze iznutra, a ne spolja i to totalno zbunjuje našu svest. Svaki put kad nam se u nekoj situaciji pokrenu osećanja, naš svesni um se pomera u stranu i mi u takvoj situaciji reagujemo emotivno tj. podsvesno. To znači: Kada neka sadašnja situacija počne da vibrira u skladu sa nekom prošlom situacijom ili dešavanjem, mi trenutno osećamo emotivni flešbek. Ponovo se pokreću inicijalna osećanja koja su nastala pre mnogo godina kao posledica prvog utiska na takvu situaciju.


Sigurno vam se desila situacija, da u neku običnu razmenu mišljenja odjednom uneste toliko žara i osećanja, da prosto potpuno izgubite kontrolu, zar ne?  I kad situacija prođe, kad razmišljate o tom događaju, pitate se zašto ste tako burno reagovali i nemate objašnjenje otkud tolika emocija. Vrlo je važno da razumete da svaka ideja, sugestija ili koncept jednom prihvaćeni od strane našeg uma, uvek će bti izvršeni na način kako su inicijalno definisani u skladu sa osećanjima koja su tad izazvali.


Da bi vam bilo jasno zašto se neke ideje o životu prosto lepe i ponavljaju u nama evo nekoliko zakonitosti našeg uma koje to objašnjavaju.


Svaka informacija, misao ili ideja izazivaju telesnu senzaciju - osećanja. Naše misli utiču na sve funkcije našeg organizma. Većina tih telesnih senzacija je prosto neprimetna za našu svest pa nam one deluju savršeno neutralne, odnosno normalne. S druge strane, ideje i prateće misli koje imaju jaku emotivnu podlogu uvek se primetno osećaju u našem telu. Što znači, jedanput prihvaćene ideje, uvek izazivaju iste telesne senzacije - osećanja. Bes i nezadovoljstvo stimulišu naše adrenalinsko lučenje, a pojačana koncentracija adrenalina u krvotoku izaziva mnoge promene u organizmu. Strepnja i strah izazivaju fizičku napetost i umor. Sve pobrojane reakcije nisu samo reakcije našeg tela na naše misli. One su ilustracija gore navedenog pravila.


Ono što Um očekuje da se desi, obično se i dogodi. Čitav naš organizam prati i reaguje u skladu sa našim osećanjima. Potpuno je nebitno da li su osećanja pokrenuta kao rezultat našeg maštanja ili su pokrenuta kao posledica situacije u kojoj se nalazimo. Pokrenuta osećanja, aktiviraju automatske programe našeg ponašanja i naše telo radi apsolutno sve da bi ispunilo zadatak tog programa. Naše fizičko zdravlje umnogome zavisi od naših stavova o sebi i našeg mentalnog očekivanja. Sad, znajući ovo setite se koliko ste puta rekli i doživeli: “Ono čega sam se najviše plašio, mi se i desilo“.


Imaginacija je uvek moćnija od logike. Svesni razlozi i logična objašnjenja su neizmerno slabi u odnosu na našu imaginaciju. Osećanja i mentalne slike (sećanja) su isključivo vlasništvo naše podsvesti. Te slike i naša osećanja u svakom trenutku pobeđuju sve ono o čemu logično razmišljamo. Racionalno razmišljanje, biva nadjačano našom imaginacijom brzo i lako. Bilo koja ideja podržana snažnim osećanjima kao što su strah, bes, mržnja, ljubav ne može biti promenjena svesnim, racionalnim, logičkim razmišljanjem.


Sugestija koja je jednom prihvaćena i izvršena, izaziva sve manji otpor sa svakim narednim ponavljanjem.  Svaki program ponašanja (kako dobar tako i loš) se zasniva na početnoj sugestiji i osećanjima koja je ona izazvala. Mentalni model ponašanja se vrlo lako stvara, pogotovo ako se početna sugestija ponovila mnogo puta. Jedanput prihvaćena sugestija od strane naše podsvesti, praćena dodatnim sličnim sugestijama stvara novi model ponašanja u rekordnom roku. Ovo pravilo uvek važi, kako za dobre, tako i za loše modele ponašanja. Na primer: Neki ljudi veruju da u kritičnim momentima moraju zapaliti cigaretu ili popiti čašicu žestokog pića ili popiti tabletu za smirenje da bi efektno funkcionisali. Bez obzira koliko je to netačno i pogrešno to je postala njihova istina i oni to stalno rade.


Svaka informacija ili koncept, jedanput prihvaćeni, ostaju na snazi sve dok se ne zamene nekom novom idejom ili konceptom. Jednom usvojena informacija postaje stav, koji je maksimalno zaštićen i teško ili nemoguće ga je promeniti svesnim logičkim objašnjenjem. Što je neki stav duže u vama, veći je otpor promeni. Kad ste jednom nešto prihvatili kao način razmišljanja ili ponašanja, vaš um se trudi da to i sačuva. I što više vremena prolazi taj stav postaje model ponašanja odnosno navika.


Ovo je proces koji objašnjava kako se stvaraju navike, kako dobre tako i loše. Prvo je bila jedna informacija koja je stvorila prvi utisak i pokrenula neka osećanja u vezi nje.  Posle nekoliko ponavljanja te iste informacije i ponavljanja naših inicijalnih osećanja, stvara se naš stav o toj i svim sličnim informacijama. Reagovanje na tu i sve slične informacije u skladu sa stavom o njima stvara se automatska reakcija odnosno navika.  Svi mi imamo navike razmišljanja isto kao i navike ponašanja, ali sve počinje sa jednom naizgled malom informacijom. Tako da ukoliko želimo da promenimo nešto u našem ponašanju, moramo početi sa promenom reagovanja na informaciju. Na primer, puno je ljudi koji misle da onog trenutka kad zapale cigaretu, njihovi nervi se momentalno opuste i smire. To nije istina, jer šta je to što ih je smirivalo dok su imali 7, 8 ili 12 godina? Ali bez obzira što to znaju, onaj prvi utisak o pušenju je i dalje tu i pruža neverovatan otpor pokušajima da se zameni logičkim objašnjenjem.


Zamišljeno i emocijama pojačano stanje, često postaje organsko stanje, pod uslovom da je takvo stanje trajalo dovoljno dugo u vama. Savremena medicina je potvrdila teoriju da većina nezdravih stanja nisu organskog porekla. Drugim rečima ta neprijatna i nezdrava stanja su stvorena u našem umu, koji kontroliše sve funkcije našeg organizma. To znači da određena neprijatnost ili neka druga manifestacija nepravilnog rada određenog organa ili dela organizma, se javlja kao posledica nekog našeg stava i potisnutih osećanja, smeštenih u našoj podsvesti koja pri tome kontroliše sve telesne funkcije. Drugim rečima, ako neko stalno razmišlja i priča o slabim živcima, nervoznom stomaku, glavobolji izazvanoj nerviranjem, posle izvesnog vremena ove smetnje postaju za tu osobu njena realnost.


Svesni napor ne utiče na podsvest. Što će reći, što se više svesno trudite, sve manje utičete na svoju podsvest. U slučaju da imate problem sa spavanjem, tj. insomniu, ovo pravilo vam je itekako poznato. Što se više trudite da zaspite, sve manje vam se spava. Zato pravilo glasi: Kad želite da utičete na podsvest, nema žurbe i moranja – OBAVEZNO RADITE LAGANO. Radeći tako, primetićete da kako vaše poverenje u podsvest raste, tako ćete sve više dopuštati da se to što želite desi, umesto “Da sebe forsirate da se to desi”.


Da rezimiramo, podsvesni um ili podsvest je unutrašnji nivo uma koji prima i obrađuje informacije koje stižu iznutra, odnosno iz našeg tela. Te unutrašnje informacije stižu u obliku telesnih senzacija koje osećamo i zato ih nazivamo osećanjima. Drugim rečima unutrašnji nivo našeg uma (podsvest) bavi se isključivo našim ličnim, unutrašnjim, telesnim dešavanjima. Njega spoljni svet ne zanima.  Podsvest je emotivni deo uma koji ne poznaje logiku koja vlada u spoljnom svetu. I ostao je još jedan, najdublji nivo uma da pojasnimo.


Nesvesni Um je najdublji nivo našeg uma. Ovaj deo našeg uma ima samo jednu funkciju: Ovaj nivo uma kontroliše naše Automatske telesne funkcije. Drugim rečima nesvesni um predstavlja radni program ljudskog tela. On se razvija pre našeg rođenja i u potpunosti je podešen da brine o svim telesnim funkcijama, kako bi telo pravilno funkcionisalo. Nesvesni um pokreće naša pluća, srce i  sve druge organe, brani telo od infekcija, kontroliše varenje hrane i sve druge sisteme našeg tela.


Nesvesni um je sastavni deo celog uma, pa je samim tim inteligentan i može da uči. Ovo je dokazano u praksi radovima doktora Ivana Pavlova, kojima je on dokazao da se neke nesvesne automatske radnje, kao što je lučenje pljuvačke, mogu naučiti i programirati  spoljnim podsticajima. Primer za to mu je bio pas koji se može naučiti da luči pljuvačku na zvuk zvona, nakon što se zvono upari sa hranom.

 

Ponekad će nesvesni um, želeći dobro, programirati telo da radi stvari koje nisu u vašem najboljem interesu. Primer je dete koje se pretvara da je bolesno da ne bi išlo u školu. Nesvesni um tada može naučiti da generiše simptome kao što su glavobolja ili stomačne tegobe da bi vas zaštitio od stresnih situacija. Nesvesni um uvek radi sa ciljem da vas zaštiti od svega što deluje loše, a ne samo od infekcija ili povreda.

 

Ljudi oduvek tragaju za magičnom formulom koja će im pružiti: Sigurnost, Zdravlje, Sreću...  Ali, pri tome ostaju neobavešteni da to za čim tragaju se ne nalazi tamo negde napolju. To za čim tragaju je oduvek bilo i biće unutra u njima "To su njihova Osećanja".

 

Mnogi ljudi su naučeni da uvek krive druge za sve što im se dešava u životu i tako automatski pretvaraju sebe u žrtve. Odustajući od odgovornosti za sopstveni život konstantno zadržavaju sebe u stanju nemoći i stalnog nezadovoljstva. Ta pojava je naučeni model razmišljanja i ponašanja koji tim ljudima ne dopušta da upravljaju svojim uspehom, zdravljem i svojom srećom. Takvi ljudi žive u iluziji da će ih jednog dana "neko drugi ispuniti" neophodnom dozom osećanja sigurnosti, sreće, zdravlja pa će onda oni život nastaviti sretni i zadovoljni. Međutim, evo jedne 100% naučno proverene i dokazane činjenice: "Deda mraz ne postoji''


Kako odrastamo svako od nas prirodno teži ka prospiretu i razvoju u svom životu. Dok napredujemo kroz život potpuno je normalno da se povremeno suočavamo sa nekakvim poteškoćama na tom putu. U periodu odrastanja i učenja o životu vrlo je lako uticati na nas. Sunđer najbolje upija vodu kad je suv, zar ne? Pa isto tako i mi dok nemamo nikakvo životno iskustvo sve ono što vidimo i čujemo prihvatamo kao istinu. Ako nam se tad dok učimo o životu dešava da gledamo roditelje i svoje najbliže okruženje kako je stalno nezadovoljno, bolesno, nesigurno, kritikuje i okrivljuje sve i svakoga za sve što im se dešava u životu.....,  drugim rečima, non-stop nam upućuje i ponavlja loše sugestije koje nas sputavaju i ograničavaju u svemu, kao rezultat takvog programiranja mi počinjemo da se osećamo i mislimo loše o sebi.

Takav ograničavajući stav i osećanja koja ga prate vremenom se gomilaju i stvaraju neprijatne manifestacije u nama. Ali, živeći u onoj svojoj iluziji o Deda Mrazu ljudi ne shvataju da njihova osećanja niko sem njih ne može osetiti, pa samim tim niko ih drugi ne može ni ispuniti osećanjem sigurnosti, sreće, zdravlja...

 

Svakoga dana u svakom trenutku Vi ste u vašoj glavi i Vi ste ta osoba koja priča sa vama o vama. Vi ste ta osoba koja potvrđuje vaše stavove, uverenja, koja vam sugeriše i objašnjava vaše postupke i vi ste osoba koja predviđa vašu budućnost.

Vi ste ta osoba koja Vama obećava, preti, laže i sugeriše kako da se osećate, šta da imate i ko da budete, baš sve ono što ste sad. Jednostavno rečeno, Vi ste neverovatno dobri u ulozi Vas. E, upravo iz tog razloga, Vi isto tako možete biti dobri u ulozi Vas onakvim kakvim želite da budete. To je za vas vrlo lako, zato što možete koristiti sve to što i sad radite, naravno uz male modifikacije.  

 

Iz tih i takvih razloga, stalno pozitivno razmišljanje, protkano dobrim željama prema svim ljudima, nema nikakve veze sa Vašim pokušajem izigravanja sveca, nego ima vezu sa vašim pozitivnim osećanjima. A, vaša pozitivna osećanja čine da se osećate fizički i mentalno zdravi. Tako da ako ste stalno fokusirani na prosperitet i uspeh tražeći ga u svemu i svima koji vas okružuju, prosto ste osuđeni da i Vi budete: “Sretni i Zadovoljni”.


.Za detaljno objašnjenje Hipnoze kliknite ovde!


S poštovanjem, 

Zoran Pavlović C.Ht.

 

pretraga sajta

izdvajamo

besplatno na sajtu

BESPLATNO OPŠIRNIJE

KALENDAR DOGAĐAJA

BEOGRAD, NOVI SAD...

oglašavanje seminara, predavanja, tribina, radionica.

Kako postaviti dogadjaj na kalendar?

POLEMIKA NA TEME SAJTA
VIRTUELNE PROMOCIJE

uputstvo za pristup

za ULAZ klikni na sliku

povremeno je potrebna šifra: sokak