Poredak Ljubavi terapeut VLADO ILIĆ po Bertu Hellingeru Tajne porodice i predaka: podrška Ordera Vlado Ilić je sistemski terapeut i voditelj Ordera. Za ovu profesiju se obučavao u Nemačkoj, gde živi i radi duže od dvadeset godina. Nedavno je boravio u Beogradu gde je predao u štampu prevod knjige Berta Hellingera, osnivača Ordera (knjiga izlazi iz štampe u januaru 2005. godine). Tom prilikom je gospodin Ilić, koji ima svoj Kommunikatives Bildunginstitut u Geimersheim-u, u Beogradu održao trodnevni seminar Ordera.   Order je engleska reč koja označava poredak i red. [ta je "Order of Love", Poredak ljubavi? Iako spada u sistemsku terapiju, Poredak ljubavi svojim isceliteljskim dejstvom prevazilazi granice klasičnog terapeutskog rada. Naša podsvest je spremna da radi za nas, ali joj često racionalna svest stoji na putu. Kada tokom rada na seminaru postane jasno gde je energetska blokada i kakav je prirodni poredak, otvara se put delotvornim snagama, koje ponovo počinju da rade za nas. Poredak se može primeniti na sve sfere međuljudskih odnosa. Suština postavljanja porodičnog rasporeda je da se sagleda mesto gde se nalaze povrede ili blokade. Nakon što ih shvatimo i spoznamo, one gube svoju moć nad nama. Priznavanje najdubljih povreda i izmirenje sa sudbinom, oslobađa energiju koja nam je neophodna za rešavanje svakodnevnih zadataka i izvor je naše lične snage. Suština rada u Porodičnom poretku ili Orderu nije traganje za krivcem. Cilj je da se postojeća, često skrivena dinamika porodičnih odnosa shvati onakvom kakva jeste. Mi nemamo moć da promenimo ono što se desilo, ali mu svakako možemo pogledati u oči. Videvši događaje onakvim kakvi su, dolazimo u kontakt sa svim što oni sadrže - kako lošim, tako i dobrim. Sveobuhvatna sila ne izdvaja ništa i nikoga, a  uvid i poštovanje onoga što je, onakvim kakvo je, omogućava pomirenje sa sudbinom. Tek tada, duša konačno može ponovo da nađe davno željeni mir. Koliko sam razumela, teorija Ordera je zasnovana na teoriji polja. [ta je polje? "Polje" je termin iz fizike, ali u isto vreme i sinonim za život. Ono nije statično, već se u njemu - kao i u  životu - neprekidno sve menja i pomera, dešavaju se "pokreti". Upravo ovi "pokreti" govore o nekim dubljim stvarima, porodičnim obrascima koji se otkrivaju tokom rada u Orderu. Oni često kriju blokade, čijim se razrešenjem omogućava ljubavi - koja svo vreme postoji ispod spoljašnjih netrpeljivosti i problema - da savlada branu i ponovo poteče. Da li to znači da svako od nas ima neko svoje "polje", na čije formiranje su uticali mnogobrojni preci i porodični odnosi? Polje je koliko opšta - toliko i pojedinačna kategorija. Ono "pamti" i reflektuje sve ono što se u njemu, generacijama, dešavalo. Puno je raznih mesta koja se "otvaraju" tokom procesa rada, i imaju razne sadržaje. Neke pozicije u njemu su teže, druge lakše, a svako mesto je u određenom odnosu sa trenutkom u kome se rad odvija. To zapravo znači da čak i ako bi neko birao istu temu za rad više puta, otvarali bi se različiti aspekti polja. Da li to znači da ova sala u kojoj se odvija seminar Ordera predstavlja polje u malom? Moglo bi se reći i tako. Koliko shvatam, upravo je polje to koje je "odgovorno" za to što predstavnici u nečijem radu mogu da manifestuju telesne simptome i emotivne reakcije karakteristične za stvarne osobe koje u radu predstavljaju - a koje ovi nikada nisu sreli. Vi čak preporučujete na svom seminaru da učesnici za predstavnike biraju osobe koje ne poznaju. Da, vrlo je interesantno koliko predstavnici samim postavljanjem u položaje mogu duboko da uđu u svoju "ulogu". Oni često imaju sve simptome osoba koje predstavljaju, i čak u nekim trenucima na "neobjašnjiv" način počnu da izgovaraju rečenice i fraze karakteristične za osobu koju predstavljaju… Fascinantni su i podaci iz života osoba koje predstavnici "pokupe" samim postavljanjem u položaj. [ta je sa "ulogama" za koje nas drugi biraju u Orderu? Koliko one imaju veze sa nama samima? To sam više puta ponavljao na seminaru. Nikada nismo izabrani za predstavnika bez razloga. Gotovo uvek, na nekom nivou koji može ali i ne mora biti lako prepoznatljiv, svaka uloga ima veze sa nama: ima po neku dodirnu tačku, odražava po neki aspekt nekog našeg problema. Velika Duša se na svoj način stara da rad bude sveobuhvatan, i radeći za onoga koji postavlja problem - istovremeno radi i za predstavnike, koji su se stavili u službu rada u Orderu. Tokom obuke, ja sam bio biran i za uloge starca, deteta, oca, ali i babe, tetke, strine... ^ovek uvek i iz svake uloge može po nešto da nauči, da uzme za sebe, čak i kada ga izaberu da predstavlja ubicu. Da li se Order radi samo grupno? Ne obavezno. Order može da se radi i individualno, jer se ovde prvenstveno radi sa slikama koje zapravo osobu isceljuju. Način rada u individualnoj postavci je drugačiji u odnosu na grupni rad, i uvek se prvo preporučuje učestvovanje na grupnom radu, posebno početnicima. Kako počinje rad u Orderu? Rad u Orderu počinje tako što osoba koja želi da radi seda na slobodnu stolicu pored terapeuta. Ona prvo kaže na čemu želi da radi, i zatim ustaje i između prisutnih članova grupe bira osobu koja će da predstavlja nju samu - svog predstavnika. Zatim bira i druge predstavnike - članove svoje porodice, rečima: "Da li želiš da budeš moj brat (otac, majka, sestra, suprug, dete, itd.)?" Nakon što ih je izabrala, osoba koja radi rad ih razmešta u prostoru, "postavljajući ih u raspored" u skladu sa svojom unutrašnjom slikom. Ono što se dešava nakon toga jeste da "polje" počinje samo da radi, a ona svoj rad gleda sa strane. Ovakva izdvojenost u odnosu na problem je dragoceno iskustvo, koje u svakodnevnom životu nemamo - upravo zbog velike uključenosti u ono što čini problem.   Uključenost i isključenost Pitanja uključenosti ili isključenosti u ili iz porodičnog sistema su česta tema radova u Orderu? To su pitanja suštinska za porodične odnose: ili se osećamo kao deo porodice ili ne. ^ak i ti naši doživljaji nisu stalni, već se menjaju u različitim životnim periodima, pa je nekada naša uključenost (ili isključenost) veća, nekada manja. Isključenost iz naše primarne porodice se odražava i na naše odnose u sekundarnoj porodici (suprug/a, deca). Ovo stanje samo po sebi nije lako za život, jer  podrazumeva i nedovoljnu otvorenost na primanje podrške i pomoći od strane drugih ljudi, pa i života - samog po sebi. Na takva stanja se "vezuju" i mnoga druga, pa takve osobe mogu biti "autsajderi" i u profesiji, društvu, itd. Razlozi za isključenosti pojedinih članova porodičnog sistema mogu biti u njihovom vezivanju za neke druge, ranije isključene članove (nepriznati članovi porodice, vanbračna deca i veze roditelja, deda, baba, itd.). Pitanja primanja i davanja su takođe česta tema na Orderu. U našoj kulturi očigledno postoji neravnoteža između ta dva pola. Primećujem da se davanje na granici žrtvovanja često smatra uzvišenim, dok je primanje podcenjeno. Većina ljudi u okruženju voli da daje i uživa u davanju, ali mnogo teže prima.  Primanje i davanje su međusobno povezani. Ne može davati onaj ko nije primio, i koji je zatvoren iz nekog razloga prema primanju i obrnuto. Ponekad neki članovi porodice preuzimaju veliki teret, veći nego što im pripada. Oni su ti koji su uvek bili odgovorni, koji su se brinuli o svemu, koji su "morali" da budu zreli i ozbiljni. Oni su naučili da daju, što je često i vid isplaćivanja nekih porodičnih dugovanja koji nemaju veze sa njima lično. U njihovom davanju ima težine, ono nije prirodno i od srca, ono je kao neka prisila. U Orderu ljudi nauče razliku između takvog i onog drugog davanja koje podrazumeva i primanje. U vezi sa davanjem i primanjem je i potreba za poravnanjem. Sasvim duboko u duši postoji potreba za poravnanjem izmedju davanja i uzimanja, dobitka i gubitka. Kad god nešto dobijemo, u nama se rađa potreba za poravnanjem, i mi tada dajemo. To ima važnu socijalnu funkciju: omogućava razmenu i slogu, zahvaljujući čemu se održavaju razne grupacije.  Davanje i uzimanje je posebno važan deo odnosa između osoba suprotnog pola. Mi partneru dajemo samo onoliko koliko on može da primi. Kada neko daje više nego što onaj drugi može da podnese, veza biva ugrožena. Upravo je iz ovog razloga davanje u vezi uvek ograničeno. Postoje situacije koje nas same po sebi stavljaju u poziciju da više dajemo, kao što se dešava osobi koja izabere partnera koji je hendikepiran. Kada više dajemo, partner se ljuti na nas, zato što nema mogućnosti da vrati na isti način. ^ak i ovde može doći do poravnanja, na jednom višem nivou, ako hendikepirani ceni što mu drugi daje, i kaže: „Ja znam, da mi ti daješ više nego što ja mogu da ti vratim i to primam kao poseban poklon.“ Tek tada, takva veza može da opstane. Veza u kojoj ne dolazi do poravnjanja između uloženog i primljenog ne može dugo da se održi. Primanje u ljubavi uvek treba da bude malo veće od davanja, ali ne previše. Ljubav cveta i raste samo onda ako smo u stanju da dato primimo u istoj meri - i malo više od toga.  ^udesno je u ovom sistemu rada da je slika koju vidimo u Orderu često potpuno drugačija od ranijeg doživljaja problema osobe koja radi svoj rad. Istina je: čak i kada su odnosi u porodici potpuno poremećeni, u Orderu se ispod spoljašnjih netrpeljivosti otkriva puno ljubavi među članovima porodice. Zbog nekog poremećaja, nekog "čvora" koji se desio ko zna kad i ko zna kom pretku, ljubav naprosto ne može da teče, iako sve vreme postoji. Tek kada stvari "legnu" na svoje mesto: kada se priznaju nepriznati članovi, i kada deca ne pokušavaju da budu "veća" od svojih roditelja, ljubav može da poteče. Nameće mi se zaključak da je hijerarhija ta koja u Orderu  - leči. Može se reći i tako. Hijerarhija postoji sama po sebi, i na nju ne možemo da utičemo, jer ona govori o redosledu rađanja, i time i iskustva. Stariji daju podršku mlađima - a ne obrnuto. Pokušaj deteta, makar ono imalo i pedeset godina, da bude starije i "veće" od svojih roditelja, remeti hijerarhiju i time tok energije. Posledica je da u takvom, poremećenom sistemu, niko nije srećan i zadovoljan. U radovima koji su se odvijali tokom ova tri dana, videlo se da u naš porodični sistem ulaze i žrtve, npr. Nemci koje je nečiji otac ili deda pobio u drugom svetskom ratu.  Dakle moglo bi se pretpostaviti da u porodičnim sistemima mnogih mladih Nemaca možemo pronaći blokade vezane za ubijene Jevreje ili druge zrtve, a u porodičnim sistemima mnogih Turaka blokade vezane za pobijene Srbe? Sistemski gledano, svi ratovi koji su se odvijali na ovim prostorima - počevši od balkanskih ratova, preko drugog svetskog rata, pa do svih ostalih bratoubilačkih ratova - predstavljaju nastavak krstaških ratova i posledica su nerešenih odnosa i nepravde nanesene žrtvama. Ratovi se nastavljaju iz generacije u generaciju, a praćeni su tzv. sudbinskim pomeranjima u kojima bivši vinovnici postaju žrtve, a bivše žrtve vinovnici. Primer su SAD, čiji su stanovnici mahom potomci Evropljana, koji su opet nekada bili učesnici krstaških ratova! Istorija je puna sličnih primera: Irci su pobegli od Engleza sa čvrstom odlukom “nikad više žrtve!”, da bi ubrzo sami postali vinovnici pokolja indijanskih plemena. Slična odlučnost je i Jevreje, koji su jedva preživeli Drugi svetski rat, dovela u situaciju da danas  postanu vinovnici u odnosu na Palestince.  Svi kojima smo naudili ulaze u naš sistem, i sa njima se često identifikuje neki član porodice u kasnijim generacijama, koji ispoljava problem. Poznat je slučaj iz prakse Berta Hellingera, kome je došla klijentkinja čija se ćerka drogirala. U postavci rada se ispostavilo da se devojčica identifikovala sa žrtvama - robovima koje je pobio njen pradeda, i to je bio uzrok njene zavisnosti. Pomalo paradoksalno je da su oni koji su u prošlosti svojim postupcima doveli do poremećaja u sistemu (deda, pradeda, čukundeda...) uglavnom posteđeni. Problemi se javljaju tek u kasnijim generacijama i prenose se sa kolena na koleno, sve dok ne dođe vreme da nanesena nepravda izađe na videlo, da se sagleda istina o njoj i da se prihvati onakvom kakva jeste - sa svim posledicama koje sadrži. Poredak ljubavi je uspešan način da se uvidom dođe do pomirenja, pre svega sa samim sobom a time i sa okolinom. Pitanja žrtvovanja često izlaze na površinu u Orderima. Potresno je videti kako bolesno dete zapravo "pokušava" da spase roditelje, želeći iz ljubavi da "ode" umesto njih. Na kraju jednog rada koji smo videli u ova tri dana, svi su učesnici bili potreseni kada je jedan predstavnik izgovarao predstavniku roditelja: "Ostajem u životu iz ljubavi prema tebi i životu koji si mi dao". Istina je da deca iz ljubavi prema roditeljima pokušavaju da budu veća nego što jesu. Ona imaju tzv. "magijska verovanja" o tome da mogu da utiču na sudbinu svojih roditelja. U stvarnosti, sudbina roditelja nije u njihovoj moći: roditelji imaju svoj put, i nikakvo žrtvovanje to neće promeniti. Naprotiv. Pokušavajući tako nešto, deca se izdižu iznad roditelja, prekidajući energetski porodični lanac ljubavi i podrške. Kada u radu vide kakve posledice takvo žrtvovanje nosi, ljudi shvataju koliko je ono nepotrebno. Time staju na svoje mesto u porodičnom sistemu primarne porodice, gde se osećaju dobro i imaju tlo pod nogama. Tada i roditelji počnu da se osećaju bolje, jer stvari postaju onakve kakve i treba da budu - normalne. Nakon svega što sam videla nameće mi se zaključak da u ovom načinu rada, terapiji, postoji i nešto šamanističko, ritualno.  Naše će čitaoce interesovati i koliko vi utičete na ono što se u radovima dešava. Ja ne isceljujem, to radi Velika duša. Stvari se naprosto dovode same u red, a ja sa neophodnog odstojanja pratim šta se dešava u polju. Osoba samim izražavanjem želje da radi svoj rad, stupa u interakciju sa poljem, i njen proces izlečenja se zatim odvija sam po sebi. Moje intervencije su minimalne i odnose se uglavnom na uvođenje nedostajućih članova. Videli smo da se u Orderu ili Porodičnom rasporedu može raditi na pitanjima sreće, zdravlja i ljubavi, kao i da se ova metoda može koristiti i za "lečenje" poremećenih odnosa u kompanijama. Mi živimo u različitim sistemima. Najbliži nam je porodični, ali na nas deluju i sistemi šire familije, prijatelja, različiti društveni, socijalni i poslovni sistemi, ekološki... Na kraju krajeva i naš organizam je sistem koji - kao i ostali sistemi - nije izolovan, već je deo veće celine, većeg sistema. Pomoću Ordera se mogu uspešno sagledati problemi u kompaniji ili u nekoj od njenih organizacionih jedinica. Jasniji uvid u trenutnu situaciju može pomoći da se vide budući izgledi za određeni aspekt poslovanja. Kako se postaje voditelj Ordera, sistemski terapeut? Za rad u energetskom polju neophodan je neprekidan rad na sebi, a to je proces učenja koji nema kraja. Da bi neko mogao da “vodi” Order, neophodna su znanja drugačija od onih na koje smo se uobičajeno navikli. Potrebno je razviti tanani osećaj za razlike u značenju pokreta Duše, što se može ostvariti prisustvovanjem mnogim Orderima i učestvovanjem u njima. Tek kada je čovek u skladu sa samim sobom, tek tada on sa velikom budnošću - i potpuno prazan - može da sledi snagu sveobuhvatnog Duha. Order se vodi iz dubine Duše, sa najvećim poštovanjem, skromnošću, zahvalnošću i ljubavlju.         Razgovor vodila: Snežana Tufegdžić