LEPOTA SPIRITUALNE KRIZE U renesansi magijskih, okultnih i misticnih ucenja neobican fenomen dogodio se krajem sezdesetih i pocetkom sedamdesetih godina ovog veka. samanizam, najstariji religijsko- magijski i isceliteljski sistem vaskrsao je na cuvenom kalifornijskom univeriteta UCLA. Mladi antropolog, koji je pisao pod imenom Karlos Kastaneda, objavio je zanimljiv prikaz svog visegodisnjeg izucavanja samanizma uz meksickog samana Don Huana. Posle izuzetnog prijema koji je njegov prvi rad doziveo kod citalacke publike, Kastaneda je objavio niz knjiga koje su od njega nacinile kultnu figuru sedamdesetih godina. Kastaneda je opisao Don Huana kao narodnog mudraca obdarenog magijskim mocima, skladno povezanog ne samo sa zivotom tokom ovog sveta, vec i paralelno postavljenih svetova u koje on po volji stupa. Da li je Don Huan postojao, ili ga je Kastaneda izmislio, kako tvrde neki njegovi kriticari na osnovu detaljne analize svake recenice njegovih tekstova - nije od velikog znacaja. Bilo da su Kastanedine knjige produkt zive uobrazilje pisca koji se igrom slucaja nije iskazao u Borhesovskoj fantastici, ili su to nestandardna, kreativna i nadahnuta istrazivanja koja pomeraju i potresaju znanja i remete spokojstvo akademskih antropologa, presudice vreme. Za nas je vazno da su one na citalacku publiku delovale jace nego sva dotada objavljena antropoloska literatura. Progovarajuci kroz njih Don Huan je, premda ga osim Kastanede niko nije video, postao jedan od istaknutih gurua Zapada. Kastanedinom uspehu i slavi Don Huana umnogome su doprineli Timoti Idri, zacetnik psihodelicnog pokreta i Dzon Lili, istrazivac paralelnih univerzuma. Premda je poznat uglavnom po koriscenju droga, Liri je uz njih koristio i spiritualne tehnike koje su dokazale svoju vrednost u misticnim tradicijama Istoka i Zapada. Njegov cilje je bio da prakticarima omoguci sistematizovan pristup izmenjenim stanjem svesti. Jer Liri je insistirao da svako ko se poduhvati putovanja u unutarnje svetove mora da ima putokaze i oznake koje govore dokle je dosao. Njegova verzija Tibetanske knjige mrtvih" predstavlja znacajan doprinos kontrolisanom istrazivanju svesti (premda neki smatraju da je to skrnavljenje jednog klasicnog teksta), jer omogucava nove uvide u prirodu misticne spoznaje i, na osnovu upoznavanja sa poslesmrtnim stanjem svesti, nov siri pristup zivotu. Neurofiziolog i psihoanaliticar Dzon Lili, dao je svojim izucavanjem culnog lisavanja (senzore deprivacije), mozda jos veci doprinos dzivljavanju samanizma. U svojoj knjizi Centar ciklona", razvio je ideju razlicitih nivoa nesvesnog, cak razlicitih, istovremeno postojecih, svetova, u koje posebno istreniran covek moze da prodre po svojoj volji i na kontrolisan nacin. Sadrzaj tih unutrasnjih svetova kod pojedinca zavisi od programa koje su u njih usadile kulture u kojima zive, ali podaci govore da iste nivoe dosezu ljudi koji zive u razlicitim, uzajamno veoma udaljenim kulturama. Polaznu osnovu Lilijevih istrazivanja cine nalazi moderne fizike i filozofije da struktura mentalnog aparata igra veliku ulogu u percepciji stvarnosti, tako da covek koliko opaza realnost, toliko je i stvara. Lili je ovu ideju razvio dalje. On utvrdjuje da postoji nekoliko jednako valjanih i jednako realnih, ali i korenito razlicitih slika sveta: moglo bi se reci - vise razlicitih slika sveta: moglo bi se reci - vise razlicitih univerzuma. sta ce covek proceniti kao normalno, a sta paralelno, zavisi od toga koju sliku sveta koristi u tom trenuku, u kojem je vise postojecih univerzuma funkcionise. Pri tome su njegova iskustva ogranicena samo njegovom imaginacijom. Timoti Liri, Kastaneda i Dzon Lili su privukli veliki broj sledbenika, jer je u njihovim radovima doslo do ukrstanja sistematicnog i misticnog, a te dve orijentacije bile su ranije, osim u Arika sistemu, jasno odredjene. Oni su sitematski opisali pristup izmenjenim stanjima svesti koje svaki intelektualac radoznao i dovoljno drzovit covek moze sam da iskusi. Drevno samansko ucenje smatrali su u okviru novih znanja i omogucili potpunije razumevanje psihoemocionalnih procesa koji se odvijaju u samanu. Verovatno je najjednostavniju definiciju samanizma deo Mirca Eliade: samanizam je tehnika ekstaze. Ali je ta definicija i preuska, jer samanizam nije samo tehnika, vec i magijsko-religiozni i terapeutski sistem. Takodje tim imenom ne mozemo nazvati bilo koji ekstaticki trans i ne moze se svaki zanesenjak koji je takvo stanje doziveo smatrati samanom. saman je specijalista za trans u kojem njegova dusa napusta telo i uzdize se u nebeske ili se spusta u donje svetove. U skladu sa Lilijevim saznanjima, saman prodire u razlicite dimenzije svog multikosmosa nesvesnih energija i maginacije. Cilj takvih podzemno-nebeskih hodocasca je isceljenje clana zajednice, sticanje znanja o buducim dogadjajima ili obezbedjenje naklonosti bogova. Upadljiva je slicnost u izboru kandidata za samane i njihovom treningu od Latinske Amerike, preko Afrike do Arktika. Obicno takve osobe vec u detinjstvu postaju svesne da su predodredjene za samanski poziv na osnovu svog ponasanja, vizije i snova. To su licnosti koje bi psiholozi nazvali labilnim - imaju nagle nastupe placa i depresije koji se smenjuju sa stanjima usicenja: dozivljavaju cudne vizije i cuju glasove". Ovakve predispozicije za samane navele su neke psihijatre, lisene osnovnih znanja o samanizmu, na neosnovan zakljucak da je to jedan vid ispoljenja sizofrenije. Zbog postojanja takvih netacnih uverenja valja istaci da je emocionala nestabilnost samo prvi stadij u razvoju samana, na osnovu kojeg on biva odabran za trening, a on je tako naporan da ga nijedana sizofrena ili sizoidna osoba ne bi mogla da podnese. Odlike licnosti koje mozemo nazvati preduslovom za samane primetne su kod mnogih magicara, medija ili kultnih lidera. Prosvetljen covek ili mag neuobicajene strukture licnosti, koji boravi na granici realnog i snovidjenog sveta i nudi inicijativu u svoje misteriozno znanje nije nista novo, vec vuce korene iz vremena samog nastanka religije. Ponasanje samana i nacina na koji se ispoljavaju njihove sposobnosti otkriva da su oni mozda bili psihicki nestabilni na pocetku svoje spiritualne Odiseje, ali da su potom sasvim sigurno izleceni i da su zdraviji i jaci od svoje okoline. saman, pise Mirca Eliade, zapocinje svoj novi, istinski zivot spiritualnom krizom kojoj ne manjka ni tragicne velicine, ni lepote. On sa krizom doista zapocinje, ali iz nje izlazi kao profesionalni mag-iscelitelj, koji svoje sposobnosti i svoja dusevna stanja drzi pod cvrstom kontrolom. Takav rasplet dogadjaja - uspesan prolaz kroz dusevnu krizu buduceg samana - omogucavaju tradicijom provereni metodi obucavanja i ucitelji koji neofite pripremaju u licnom kontaktu za prolaz kroz iskljucenje. Tradicionalna znanja poticu od onih koji su u prethodnim generacijama putovali istom spiritualnom Stazom, ostavili usmene opise stadija na tome put i utvrdili nacine ponasanja prema fenomenima sa kojima se putnik susrece. Pod nadzorom saman - ucitelja segrt ce savladati tradicionalne tehnike ekstaze, naucice imena duhova, samansku mitologiju i tajni jezik simbola. Ponekad ce inicijacija i deo ucenja biti primljeni direktno od duhova i stanja transa. Tokom obuke i saznanja saman ce iskusiti bolesti i strahove, emocionalne patnje i smrt (na simbolican, ali strasan nacin) a potom vaskrsenje. On ne samo da poznaje patnju vec i mogucnost njenog prevazilazenja. Stoga je njihovo licno iskustvo, a ne znanje iz knjiga, osnova sa koje on deluje u svojoj sredini. Njegov trans nije izolovan akt povlacenja poremecenog pojedinca od drustva, vec iskustvo prenosenja onostranih energija i spoznaja radi dobrobiti drugih ljudi i svog spiritualnog razvoja. samanizam prevasodno razvija i stavlja pod kontrolu instiktivnu komponentu ljudskog bica, jer se ne moze biti efikasan saman bez dobre psihofizicke integracije. Izvodeci svoje rituale saman mora biti u stanju da se na kontrolisan nacin raspadne", a potom reintegrise. samanski rituali nisu mocni sami po sebi, vec oni imaju toliko moci koliko osoba koja ih izvodi, stoga saman mora da radi na sebi. To samana cini i zrtvom i zrtvenikom nedokucive tajne zivota, koje nekad prebiva u utrobi zemaljskoj, a nekad u nebeskom bezmerju. saman je prevasodno isceljitelj. To je razlog zasto su neki Kastanedini kriticari poricali samansku prirodu Don Huana, jer na hiljadu i nekoliko stotina stranica Kastanedinih knjiga niko nikoga nije izlecio. Ali ako je osnova samanova uloga u zajednici lecenje, on ne cini samo to. Elijade je u pravu kad kaze: ... saman je iscelitelj koliko i carobnjak, za njega se veruje da leci kao i ostali iscelitelji, ali i da izvodi cuda fakirske vrste, kao svi carobnjaci, primitivni ili moderni. No izvan toga on moze biti svestenik, mistik ili pesnik." Da bi saman mogao da obavlja svoju funkciju, lecenje, mora biti u stanju da opsti sa duhovima preminulih ljudi i duhovima prirode. U odnosu sa njima on preuzima ulogu koju u spiritistickim seansama imaju mediji. saman stupa u stanje transa u svojoj zamracenoj kolibi ili satoru, pri cemu njegov glas biva izmenjen, jer ga koriste duhovi umrlih da bi kroz njega preneli svoje poruke, a katkad produkuje i druge fizicke fenomene. On prima savete dobrih duhova, a zle duhove koji u telu bolesnika izazivaju bolest ili opsednutost, isteruje odgovarajucim egzorcijzmom. Stanje izmenjene svesti kroz koja saman dobija pristup u natfizicke svetove mogu se izazvati i halucinogenim sredstvima, ali je Elijade u pravu kad istice da primena droge za izazivanje transa oznacava da je zapoceo proces opadanja znanja u tom samanskom sistemu. Stupajuci u kontakt sa duhovima da bi nasao leka za svoje klijente, ili kad trazi savet nebeskih inteligencija saman mora da otkloni kontrolu svesne instance svoje licnosti. Tada je budna svest elimisana, a slike i emocije su aktivirane na drugim ravnima svesti. Probudjeni sadrzaji poticu iz religije, mitologije i pogleda na svet grupe u kojoj saman zivi. saman igra, peva, skace, govori, saopstava poruke u stanju transa, a potom se budi iz njega. Razbudjen, on se ne seca sta se u transu desavalo. Lomel, jedan od istaknutih istrazivaca fenomena samanizma, pronicljivo uvidja sta se u ovakvim procesima dogadja: Ako se zov da se postane saman moze opisati kao vrsta samoizlecenja od prolongirane psihoze, samansko ulazenje u ekstatican trans i izlazenje iz njega jeste ponavljanje tog isceliteljskog procesa". Taj proces je koliko terapeutski, toliko i misticni, jer, premda je dinamican tako da izaziva veliko praznjenje energije, on ima slicnost sa vrhunskim iskustvom Abrahama Maslova, i to je kratkotrajno stanje Apsolutnosti bica, samodovoljnosti, sveukupnosti i kosmicke milosti. Posle inicijacije saman u drustvu dobija sasvim odredjenu ulogu. Njegova ekstaticka sposobnost cini ga posrednikom izmedju neba i zemlje, izmedju ovozemaljskog nivoa svesti i visih planova. Ispred kolibe azijskih samana obicno se nalazi drvo, na koje se on u stanju transa penje. On veruje, a sa njim i njegova okolina, da mu je telo na drvetu a dusa u nadzemaljskim svetovima. saman tada glasno saopstava okolini sta spoznaje u kontaktu sa bozanstvom, a na samom vrhu on opsti sa Najvisim Bogom. Ovaj motiv je cest i u mitologiji, u misticnim iskustvima i religioznoj konverzaciji. samansko misljenje i delanje neodvojivo je od primordijalnih religijskih predstava o suncu, mesecu, vatri, vodi, drvecu i stenama kao o zivim bicima ciji jezik on razume kao sto razume i jezik zivotinja. Recnik mu je mnogo bogatiji od ljudi njegove okoline i on je cuvar plemenskih obicaja, mitova i legendi. U ceremonijama njegova odeca i instrument igraju vaznu ulogu. Koristi se najcesce bubnjem, a potom lukom, strelom i slemom koji je cesto ukrasen perjem kao simbol leta ka nebesima. Kod eskimskih samana, duh koji ih inicira u skrivena znanja zove se Angakok i saman ga dozivljava kao misterioznu svetlost u telu i glavi, kao blestavu vatru koja mu omogucava da vidi u mraku i nadaleko, jer posle inicijacije on moze da vidi zatvorenih ociju, kroz brda i u dubini zemlje, a takodje sagledava buduce dogadjaje. Ovakva iskustva dovode do potpune transformacije samana, a moguce je da neke komponente samanskog ekstatickog iskustva cine osnovu nastanka svih religija. Koji su razlozi ponovnog javljanja samanizma, njegovog vaskrsenja iz davno pokopane proslosti? Otkud novi, takozvani urbani samanizam, ciji su sledbenici i popularizatori vecinom obrazovane i intelektualno radoznale osobe? Iscudjavanje psihologa i sociologa i njihovo navodjenje neubedljivih razloga rezultat je nedovoljnog poznavanja vremenske dimenzije religioznih ideja. Naucni pregaoci starog kova ne mogu u ovoj oblasti napraviti vredan pomak dogod se ne oslobode netacne pretpostavke da sve sto postoji ima svoju razvojnu istoriju, dok ne svate da su religiozne ideje konacno za ljudsko bice i da ih on posle dugotrajnog potiskivanja u nesvesno, iznova otkriva uvek kad se pred njim pojavi pitanje smisla zivota. Otud u vremenima kao sto je nase, kad se takva pitanja izostreno namecu, izranjaju samanski sistem iz okeana nesvesnog. Dosadasnje naucne discipline u svom pristupu religioznosti, pa i samanizmu, imale su pogresnu osnovu jer su se, tragajuci za objasnjenjima ogranicile na svakodnevnu ili opipljivu realnost. A kako je Kastaneda uocio i citaocima jasno preneo, samanski pogled na svet formira se na osnovu odvojene realnosti, koju Hopi Indijanci nazivaju mocno ono. To je za samane svet neuoblicene, nesazrele i jos neispoljene sustine, koji postoji nasuprot i uporedo sazrele, formirane i opredmecene realnosti. Kad saman, koji je posrednik izmedju te dve realnosti, saopstava svoje vizije, njegova misticna prica je govor o onome sto je s one strane ociglednog, a sto je od sustinskog znacaja za svet i sudbinu coveka u tom svetu. Njegovo kazivanje uoblicuje i iskazuje nasu slutnju da iza i iznad pojavne stvarnosti postoji jos jedna, znacajnija stvarnost koja obuhvata onu prvu. Ona nam prica o cudu preobrazaja svakodnevne stvarnosti u nesvakidasnju i svetu. Odvojena realnost postoji ispod i iznad horizontalne ravni svakodnevnog sveta i ona se moze dosegnuti kroz vertikalnu osu koja prolazi kroz samana. U tim muklim, arhajskim sferama istorijsko i linerano vreme se povlaci pred vanvremenskim dimenzijama u kojima se sve odigrava u jednovremenom prostoru. Vreme odvojene realnosti, kad se sagleda i objektivno meri, moze da pripada dalekoj proslosti, ali za coveka koji ga dozivljava to je sadasnjost ovog trenutka. To je svet sacinjen od bica i cistih energija, nasuprot realnog" sveta Ega i opipljivih objekata. Ta razlika takodje su uzrok teskoca u prenosenju iskustva odvojene realnosti ovamo" bez preinacenja i razaranja njenih sustinskih oblika, jer jezik kojim se sluzimo pripada svetu Ega i izgradjen je na razlikama izmedju objekata. Tu osobinu iskustva druge realnosti izrazava saman Crni Jelen ovim recima: Dok sam tamo stajao, video sam vise nego sto mogu reci i svatio vise nego sto sam video. Jer ja sam sagledavao na sveti nacin oblike svih stvari koje postoje u duhu i oblik svih oblika, jer oni zive zajedno kao jedno bice". Nacin na koji samani resavaju problem neizgovorljivosti i neopisivnosti ovih iskustava jeste koriscenje simbolickog jezika, koji preko alegorija aludira na tesnu vezu coveka i njegovih dozivljaja, a to su reci koje govore o krvnom srodstvu medju njima, a cesto i o njihovoj istovetnosti. U drugom slucaju neretko se radi o direktnom iskustvu Istine, koje je implicitni cilj svih religioznih sistema, takodje i samanizma. Na takav nacin Crni Jelen opisuje svoje iskustvo u kojem se, kroz ekstaticki trans, susreo sa Duhom Zemlje: Ja sam piljio u njega, jer mi se cinilo da ga odnekud znam, i dok sam ga gledao, on se postepeno menjao, jer se vracao u mladost i kad je postao decak, spoznao sam da je on bio ja". Ovakva iskustva namecu samanu posredan nacin istrazivanja koji predstavlja most izmedju onostranog i bezvremenog, s jedne strane i ovostranog i ovovremenog s druge. Pored koriscenja alegorija, mitova i legendi, koristi se i cantanje ili zapevanje. Reci pesme ne daju jasan opis dogadjaja, jer su arhaicne ili na jeziku koji saman i njegova okolina ne govore. Sve sto se tako saopstava ima naboj svetlosti i uzvisenosti, koje su srazmerne dubini spoja samana sa svejednoscu. Ali iskustva ove vrste nemaju trajnu vrednost ukoliko saman nije u stanju da ih prizemlji u svakidasnji svet i tu cuva kao rajsku pticu u kavezu. Kao sredstvo prizemljenja obicno sluzi neki predmet koji je bio u kontaktu sa samanom za vreme dozivljaja, na primer kamen koji je tada dodirivao. To takodje moze da bude simbol dozivljenog stanja - ako je u viziji sagledao orla, saman nosi u kosi orlovo pero ili crta orla na svome bubnju. Kakve je vrednosti za coveka danas praktikovanje i odgonetanje magijskih, pa prema tome i samanskih obreda? Ubedjenje je sledbenika samanskih ucenja da je ono od sudbonosnog znacaja, jer okretanje ledja simbolickoj praosnovi naseg postojanja dovodi do pogubnog otudjenja od sebe samog, od drugih ljudskih bica. Suncev Medved, glavni saman plemena Medveda, koji vodi poslednjih godina petodnevne i sedmodnevne seminare uceci americke i evropske intelektualce samanskim tehnikama stavlja naglasak na ekologiju, na razvijanje odnosa pema Zemlji kao Majci svih bica. Premda ne koristi izraz Ego", Suncev Medved uci da je upravo to nas glavni neprijatelj, cija je sustinska odluka da nas odvaja od drugih bica i prirode. Izolacija coveka je put u sigurnu smrt. Jedini nacin da prezivimo u ovo vreme je da otvorimo svoje srce", kaze on. Ako nastavimo sa izolacijom, unisticemo i sebe i druge". Neuobicajeno za autenticne samane, Suncev Medved je napisao i objavio knjigu u kojoj je izlozio svoje ucenje (Staza moci). U predgovoru te knjige njegova ucenica Vabun pise: Lecenje Suncanog Medveda zasnovano je na ucenjima mnogih plemena, a ipak je sire i univerzalnije nego bilo koji od posebnih nacina kojima on poucava ljude. Njegovo isceliteljstvo dolazi od Tvorca i Majke Zemlje, kroz njegove snove i vizije. On se ne vezuje ni za jednu posebno tradiciju, niti ritual, vec sazima sve sto je naucio u lecenju koje je zaista sveprozimajuce". Drugi deo njegove medicine je komunikacija. Suncev Medved veruje u prorocanstvo mnogih Indijanaca, koji kazu da je ovo vreme ciscenja Majke Zemlje: vreme kad ce Zemlja odbaciti sve otrovne oblike tehnologije i nacine zivota koji su zasnovani na zabludi da su ljudi odvojeni od ostalog sveta". Interesovanje za samanizam, prema misljenju Dzoane Halifaks, javilo se zbog toga sto on nudi istovremeno lecenje i individue i drustva. Postalo je jasno, kaze on, da je individualni, drustveni i ekoloski poremecaji predstavljaju pretnju ne samo nasoj kulturi, vec i egzisteniciji svih zivih bica. Ekstaticka i vizionarska iskustva samana, kao i prakticni metodi njihovog dostizanja nude, prema uverenju nemalog broja upucenih ljudi, kljuc opste reintegracije, a samansko stajaliste i pogled na svet daje tacku oslonca za uskladjenje nasih sadasnjih poremecenih odnosa sa Majkom Zemljom. samanski pogled na svet je holisticki: individua je sagledana kao integralni deo drustva, a ljudsko drustvo kao deo citave prirode. U vecini samanskih ucenja priroda je unutar Velikog Duha, a kod nekih je Veliki Duh obuhvacen Velikom Staramajkom (Prostorom), koja se svata kao prvobitna praznina koja poradja sve stvari i pojave. samane odlikuje misticki pogled na svet u tradiciji Perenijalne Filozofije, cija je karakteristika duhovno jedinstvo koje je u osnovi svih postojecih oblika pri cemu se oni dozivljavaju kao medjuzavisni", pise Dzoana Halifaks. Antropologe koji izucavaju samanizam iznenadila je velika podudarnost dozivljaja inicijacije sirom sveta. Ta iskustva ne samo da su medjusobno slicna kod samana koji zive u razlicitim delovima sveta, vec imaju mnoge zajednicke elemente sa misticnim iskustvima drugih tradicija, kao sto su prolazenje kroz stanje smrti i vaskrsenje, mitski model patnje i pobede heroja, ozarenje kod starogrckih misterija, poslesmrtna putovanja tibetanskih lama, iskustva izazvana primenom psihodelickih droga i mnoga druga. Podudarnost tih razlicito izazvanih iskustava negovestava zajednicku strukturu i zajednicke procese koji se odigravaju u unutrasnjem kosmosu ljudskog bica. Iskustva samana, jogija i zen-prakticara ukazuju da su sadrzaji psihe koji se srecu u izmedjenim stanjima svesti sveprisutni. Dubinska analiza njihovih dozivljaja vodi nas ka snu, ali takvo traganje i nema kraj, jer misticni kosmos kao deo ima duplo, ili viseslojno dno. Ipak, takva analiza omogucava potpunije razumevanje psiholoskih, parapsiholoskih i vrhunskih iskustava svesti. Neki istrazivaci uocili su posebno veliku slicnost samanskih iskustava sa iskustvima budisticke tradicije. To se naravno ne odnosi na sve struje unutar budizma, jer medju njima postoje znacajne razlike. Na primer, vizionarska iskustva kojima samani pridaju veliki znacaj ignorisu se u zenu, jer se smatraju smetnjama na Stazi istine, ali se cene u tibetanskom i koreanskom budizmu i detaljno se opisuju. Takodje se, kao sto smo pomenuli, u nekim samanistickim skolama naglasava da je izvor svega postojeceg Staramajka Prostor, a budizam uci da je Apsolutna Praznina sustina svega postojeceg. Arhajski plemenski samanizam odgovarao je ljudima koji su ziveli u kulturama plemenske tradicije. Ljudima savremenog zapadnog drustva potrebna je ova samanska sinteza koja odgovara izmenjenim okolnostima. I ta sinteza je, zahvaljujuci medjuprozimanju razlicitih kultura, upravo u procesu nastajanja. U njoj se preplicu kljucni elementi filozofije Majke Zemlje, u kojoj su naglasene instiktivne energije, sa nebeskom filozofijom kao sto je budizam, koja naglasak stavlja na dusu. Medjutim, sasvim je moguce da ta sinteza nije nista novo, vec da je ona oduvek postojala u vizijama duboko prosvetljenih ljudi koji su videli dalje i prodornije od ostalih. Na takav zakljucak moze da nas navodi govor koji je poglavica Siatl odrzao pred americkim Kongresom jos davne 1854. godine u kome je rekao: Beli covek se ponasa prema svojoj Majci Zemlji i svom Bratu Nebu kao prema stvarima koje moze da kupi, proda ili pljacka kao ovce ili perle. Njegova pohlepa ce upropastiti Zemlju i pretvorice je u pustinju". Vi morate nauciti svoju decu da je tle pod njihovim nogama pepeo njihovih dedova. Da bi postovali Zemlju recite im da je natopljena njihovom rodbinom. Naucite svoju decu da je Zemlja nasa Majka. sto god da se desi Zemlji, desice se sinovima zemlje. Ako ljudi pljuju na tle oni pljuju na sebe!" Mi znamo, Zemlja ne pripada ljudima, ljudi pripadaju Zemlji. Sve stvari su povezane kao krv koja vezuje jednu porodicu..." covek nije izatkao mrezu zivota, on je prosto jedna nit u njoj. sta god da ucini mrezi, on cini to samom sebi". ***