|
Yoga u Novom Dobu
Kundalini Majstor Predrag Gnjatić Ph.D
Doba Vodolija
"Nakon 2000god novo doba je počelo. Do sad smo bili u Dobu Riba,
a sad smo ušli u Doba Vodolija. U ovom novom dobu, geslo Doba Riba:
"ja želim da znam; molim te, pomozi mi," promeniće se u geslo Doba
Vodolija: "ja znam; dopusi mi da ti pomognem da stigneš tamo; iskusi
me i hajde pođi sa mnom."" To je Yogi Bajan (Majstor koji je doneo
Kundalini yogu na zapad).
Sada, oni koji mogu da zakorače na put
harmonije --- to je u stvari yoga --- stupiće u Doba Vodolija u
harmoniji i smirenosti, i biće služeni prosperitetom, milošću i
plemenitošću zauvek. Međutim, oni koji i dalje pokušavaju na stare
načine, imaće (oni već uveliko imaju) velikih nevolja, bar kada su u
pitanju problemi konfuzije tački gledišta, opšte dezorjentisanosti u
prostoru i vremenu, ne preuzimanja odgovornosti za sebe i svoj
život, bezpuća i beznadežnosti, održavanja i zamenjivanja pustih
snova za stvarnost, siromaštva u ispunjavanju svrhe života, i jednog
opšteg nezadovoljstva i patnje, usled okratanja glave istini tj.
neminovnosti novog doba i svega onoga što ono nosi sa sobom.
Dakle, da vas pitam nešto: "A gde ste vi? Gde se vi nalazite?
Gde vi idete?" Ko sme, a ko ne sme, da pogleda istini u oči, i
prizna samome sebi? Ok, čim ovo čitate, sigurno niste toliko
beznadežni, konfuzni, i dezorjentisani. Ako ste, od srca, ljubitelj
ovakve literature, onda ste vi sigurno spremni za prosperitet Novog
Doba.
Prema tome, tu sam za vas. Dozvolite mi da vam predstavim
put yoge, da vam pokažem "kako" svojim sopstvenim primerom, iz svog
sopstvenog iskustva. Dozvolite mi da vas naučim kako ---"lako" ---
da stupite tamo gde će te i tako i tako, jednog dana hteli ne hteli,
morati da stupite.
To "tamo" se zove: "svestan, ljubavan,
prosperitetan, i blagosloven u jedinstvu život".
Yoga u Novom Dobu
Yoga je jedna od retkih nauka o čoveku koja opstaje zadnjih čak
7000 god, i opstaće za veke vekova, u to nema sumnje. Naročito
danas, popularnost yogičke nauke je u takvoj jednoj ekspanziji u
kakvoj nikada pre bila nije. Yogička mudrost koja je tako dugo
sakupljana i prenošena sa kolena na koleno odigrava, izgleda mi,
presudnu ulogu u oslobađanju današnjeg čoveka od njegovog ludila,
posrnulosti, beznadežnosti i jedne ozbiljne degeneracije, da ne
kažem propasti.
Pošto ovo Novo Doba ne podržava, niti će
podržavati, način života na koji se do sad živeo (na žalost, većina
ljudi još uvek živi tim starim načinom), hteli ne hteli, ljudi će
morati da se promenu. Od istine niko pobeg'o nije, niti će, samo da
znate.
Istina je da je savremeni čovek postao, doslovno,
autsajder samom sebi. Toliko se udaljio od svog pravog sebe ---
autentično stanje bića, ili ko smo mi stvarno --- da se ja pitam i
pitam kako uopšte funkcioniše, i opstaje. On se do te mere drži
onoga što mu njegov podsvesni um, čitaj "društvo u njemu", suflira
da ništa drugo i ne vidi. To slepilo za istinu ga je dovelo, izgleda
mi, do krajnjeg ćorsokaka, ili slepe ulice.
Sada, yoga je tu da,
konačno, ispravi "krive drine" i da vrati jadnog posrnulog čoveka na
pravi put. Ok, salim se naravno. To nije moguće, niti će ikada biti.
Dakle, i prema tome, yoga je tu (njen primarni zadatak je) da
nam pomogne da budemo autentični i ispravni, da se vratimo korenima,
tamo gde smo mi upravo mi onakvi kakvi zaista jesmo, slobodni, bez
ikakvih maski, ograničenja, i patnji u harmoniju s celim
univerzumom. To je kranja i jednina prava svrha yoge a ne skidanje
kilograma i visokog krvnog pritiska, na primer, za šta yogu prodaju
mnogi koji u njoj vide dobar unosan biznis.
Zahvaljujući
autentičnim majstorima yoge koji otelotvoruju, od uvek i za uvek,
samo srce yoga mudrosti, koji su živi primeri kako treba da se živi,
svaka i malo inteligentna i ne prekoviše degenerisana osoba može
danas ---"lako" --- doći do IZVORA i piti čistu izvorsku vodu zvanu:
"konačno utoljavanje spiritualne, i svake druge, žeđi", u prevodu,
radosno uživanje jednog izbalansiranog i integrisanog života. To,
prosto i jednostavno dolaženje u balans, do cilja (holističkim
pristupom kakav ima yoga) jeste jedan od glavnih razloga
popularnosti yoge još od njezinih pra pra početaka, naročito danas
kada nam je balans tako bolno neophodan.
Yoga kao način zivota
Svakom pravom yogiju, počevši još od
prvih yogija, yoga je neradvojiva od svakodnevnice, drugim rečima,
yoga mu je način života. On ne može ni da zamisli yogu drugačije
nego kao primenu u svakodnevnom životu, ili veštinu u akciji. Sva ta
iskustva koja ima vežbajući yogu on odmah posle integriše u svom
životu, u odnosu sa svojim bližnjima. Jer u suprotnom, ako ne živite
ono što iskusite, to što ste iskusili ostaće samo puko sećanje, kao
i sva druga sećanja, u nestvarnoj prošlosti.
Na primer, osnovna
yogička načela u obliku kodeksa ponasanja --- yame (nešto što ne
treba da radimo) i niyame (nešto što treba da radimo) --- su uistinu
nastala tako što su mudri yogiji, iz drevnih vremena, prvo zapazili
a kasnije samo definisali i zabeležili svoje prirodno, spontano i
svakodnevno ponašanje. Oni su prvo živeli, čak i "ne znajući", to
što je kasnije postalo sveto pravilo, za ostalu ljude. Zato yoga i
jeste pragmatična nauka, nešto što vežbamo tako što je primenjujemo
u svojoj svakodnevnici - daleko od svake filozofije i
filozofiranja.
...Ključna razlika između načina života jednog
yogija i
načina na koji žive prosečni ljudi jeste
u načinu
posmatranja stvari a ne u tome
kako stvarno žive...
Mnogi
ljudi, kada čuju o yogi kao način života odmah pomisle na radikalne
promene, teška odricanja, vojničku samodisciplinu, i lišavanje od
mnogih malih svakodnevnih užitaka. Pored toga, neizostavno
konstatuju da oni "to" ne bi mogli, da to nije za njih itd.
No,
istina glasi: većina ljudi pošto su krajnje vezani za svoj već
"uspostavljeni" način fukcionisanja, jednostavno ne žele ni da misle
bilo šta tu da menjaju.
Ima jedna stvar, sve dok uspevate da
opravdate, u svojim sopstvenim očima naravno, način na koji živite;
sve dok uspevate da pronađete razloge zašto ne treba, trenutno,
ništa da menjate nećete, kako valja, ni pomišljati da išta
preduzmete kako bi ste poboljšali svoj život.
Onoga trenutka
kada sebe više ne uspete obmanuti jeftinim opravdanjima za večito
čekanje i oklevanje da nešto učinite, kako bi ste "se promenili";
kada više ne mognete da se pravite ludi, tek tada ćete se stvarno
promeniti. Sve do tog momenta, verujte mi da ja to znam, bežaćete od
promene ko đavo od krsta, nećete voleti ni da mislite u tom pravcu.
Ma, sve do te tačke živećete u jednoj blaženoj neodgovornosti, blago
rečeno, misleći da je sasvim u redu, da je opravdano, ostati na
statusu qwo.
Ok, bez obzira šta vi mislili na periferiji svog
uma, duboko dole svi vi --- ne sekirajte se --- osećate da treba da
promenite kako gledate i reagujete na stvari, i to kako živite. Svi
vi, vrlo dobro, znate da sporadična i parcijalna nastojanja, kojima
ste skloni, u pravcu "promene" ne donose stvarnu promenu.
Svi vi
znate da bi...
...bilo bajno i sjajno da, na primer, bensedin
stvarno deluje
pa da nas stvarno smiruje
kao što nas STVARNO
sve više i više umrtvljuje i zakopava
u kaljuzi podsvesnog
uma...
Svi vi ovo i sve drugo znate, ali samo nekako ne želite da
znate da znate. Vi znate, ali se retko kad setite da znate, znači,
ne znate da znate. Zato, dopustite da vam pokažem kako da znate da
znate.
Dobro, koja je to razlika u načinu života jednog istinskog
yogija od načina na koji žive prosečni ljudi? Gde idu jedni a gde
drugi kroz njihove živote? To su ta pitanja, bitna za našu temu, zar
ne?!
Prvo, ključna razlika između načina života jednog yogija i
načina na koji žive prosečni ljudi je u posmatranju stvari a ne u
tome kako stvarno žive. Kako ćemo da živimo, bili mi yogiji ili
neko, bilo ko, drugi, zavisiće od toga koliko smo slobodni (od
uslovljenosti društva(uma)) da izberemo svoj sopstveni stil
življenja. Kako ćemo živeti je stvarno irelevantno, sve dok smo u
stanju da izaberemo ili ne izaberemo, svesno i odgovorno, određen
pravac življenja. Kako ćemo da živimo, živećemo kako nam dođe u
određenom trenutku, naravno. Onoliko ćemo živeti, kako nam dođe
(kako hoćemo), koliko preuzmemo odgovornosti za to "kako", ni manje
ni više. Na primer, ako preuzimamo samo 20% odgovornosti, 20% života
kako mi hoćemo, ćemo i da živimo. Dobro, a šta je sa ostalih 80% za
koje ne preuzimamo kompletnu odgovornost, u ovom slučaju? Na žalost,
taj deo će da kontroliše neko drugi ("odgovorniji") umesto nas,
svidelo se to nama ili ne. Taj deo života ćemo živeti pod direktivom
drugih pojedinca, na primer, političara.
Ok, kada istinski
naučimo da živimo kako mi, iz dubine duše, želimo, drugi pojedinci
da nam sole pamet "kako ćemo ovo, kako ćemo ono..." će momentalno da
nestanu nad našim glavama - kao krasta što nestane kada rana
zaraste.
Uh! Gde odosmo...a gde smo krenuli?! Ok, priznajem da
ja ovo, što izlazi iz mene, ne usmeravam to jednostavno hoće
napolje, a ja tu "ne mogu" ništa.
Odgovor na drugo gore
postavljeno pitanje glasi: Istinski yogi zaista ne ide "nigde" u
životu, jer on je već stigao, tamo gde je trebao, tamo gde mu je
SRCE žudelo i za čime je tako plamtelo. Stigao je u stanje jedinstva
ili savršenog balansa tela, uma i duha. Međutim, on stvarno, celim
svojim sobom, celim bićem, ide kroz život "tamo gde ga noge odnesu",
slobodan od bilo kakvih uslovljenosti, spoljašnjih ili unutrašnjih.
Njemu je životno ispunjenje na dohvat ruke gde god, i s kim god, da
se nađe ili živi.
Sada, što se tiče ovih drugih gde oni idu u
životu i kroz život? Da budem egzaktan, oni "idu" tamo gde njihov um
(mama, tata, komšija, učitelj, društvo iz njihove glave) misli da
trebaju da idu. Ići kroz život pod direktivama sopstvenog uma i nije
neka, čitaj "nikakva", sloboda. Šta kažete?! Uistinu, možemo da
uživamo stvarno u putovanju kroz život samo u onoj meri u kojoj smo
slobodni od sopstvenog uma. Možemo biti srećni samo ukoliko smo
spokojni i u miru sa svojim umom. Bilo bi fino da postoji neka
pilula, ili slična formula, za sreću i mir koji nam tako nedostaju.
Bilo bi lepo da ne moramo, kao zmija, da skidamo svoju staru kožu na
putu poboljšanja. Bilo bi bajno i sjajno da, na primer, bensedin
stvarno deluje, da nas stvarno smiruje kao što nas STVARNO sve više
i više umrtvljuje, i zakopava u kaljuzi podsvesnog uma.
"Nema ništa, ostaje mi da...prionem na yogu,
yoga alatkama i završim posao. Nema ništa, moram, promeniću
se...!?!"
|
